„НИСАМ НИ ЖЕЛЕЛА ДА СЕ БАВИМ АРОНИЈОМ“

Како је Ивана Маријановић од сумње и отпора стигла до награђиваног бренда и приче која је дирнула публику у Новом Саду

Нови Сад — Док су се на конференцији „Аграрно пролеће 2026“ смењивале приче о производњи, тржишту и подстицајима, једно излагање издвојило се искреношћу и емоцијом.

Без великих фраза и унапред припремљених реченица, Ивана Маријановић говорила је о ономе што многи у пољопривреди ретко признају — о страху, сумњи, умору, породичној борби и тренуцима када човек ни сам не верује да може да успе.

Управо зато њена прича о аронији није звучала као пословна презентација, већ као живот.

„Да ми је неко некада рекао да ћу се бавити аронијом, не бих му веровала“, рекла је Ивана кроз осмех, а у сали се осетило да су многи у тој реченици препознали и себе.

Она је искрено признала да у почетку није волела пољопривреду и да је била против читаве идеје.

„Мрзела сам пољопривреду. Била сам против ароније када се садила. Да ми је неко тада причао да ћу данас живети од тога — не бих веровала“, испричала је Ивана.

Данас, међутим, њени производи освајају награде, а породични бренд постао је препознатљив по квалитету и аутентичности.

Али оно што је њену причу учинило посебном није била само производња ароније, већ начин на који је говорила о бренду, емоцији и породици.

„Производ који се продаје задовољава тренутну потребу. Производ који се памти носи причу, емоцију, традицију и идентитет“, поручила је Ивана.

Том једном реченицом, практично је објаснила суштину савременог агробизниса — да купци данас не траже само храну, већ доживљај, поверење и људску причу.

Њен бренд није настао у великој фабрици, нити уз велике инвестиције. Настао је у малом породичном газдинству, уз свакодневни рад, одрицање и подршку најближих.

„Ово није само посао. Ово је живот“, рекла је Ивана.

Посебно емотиван тренутак био је када је говорила о породици и људима који су веровали у њу чак и онда када она сама није била сигурна.

„Без породице не бисмо успели. Брат, отац, супруг — сви су били уз мене. То је породична прича“, поручила је она.

Док је говорила о производњи ароније, Ивана није крила ни тежину тог посла.

Аронија није воће које се лако продаје. Њен укус није комерцијалан као код других производа, па је било неопходно пронаћи начин да се купцу приближи прича о здрављу, квалитету и начину производње.

„Све што је горко — лечи“, рекла је кроз осмех, говорећи о матичном соку од ароније, који је данас њихов најтраженији производ.

Управо та искреност освојила је публику.

Без глуме и великих речи, Ивана је показала како изгледа стварни живот малог произвођача у Србији — борба да производ буде квалитетан, да се избори место на тржишту и да се од свог рада живи достојанствено.

Током разговора посебно је нагласила колико је важно да домаћи произвођачи науче да граде бренд.

„Купац не купује само сок или џем. Он купује причу породице, труда и живота који стоји иза тог производа“, рекла је она.

У времену када се у пољопривреди често говори само о бројкама, субвенцијама и приносима, Ивана Маријановић подсетила је да иза сваког доброг производа стоји човек.

А управо то је можда и највећа вредност њене приче — што је показала да се и од малог породичног газдинства може направити бренд, ако иза њега стоје емоција, упорност и искреност.