Милодух (лат. Hyssopus officinalis)или изоп је већ помало заборављена лековита биљка која се некад редовно користила у народној медицини. У старом Риму се сматрао биљком прочишћења тела и духа, па су га Римљани користили у обредним ритуалима. Због специфичног ароматичног укуса убацивали су га у вино које је добијало посебан буке и укус. Верује се да милодух потиче са Кавказа и да се временом проширио на подручју Медитерана, а данас као самоникло биље најчешће расте у јужним деловима Француске, али и у Ирану, Пакистану, Турској… У Србији је највише распрострањен на подручју Делиблатске пешчаре, Сићевачке клисуре и Суве планине.
Лековитос позната од давнина
Милодух је вишегодишња зељаста мирисна биљка висока до 60 цм. У природи расте на сувим, топлим падинама које су окренуте ка југу. Успева на скоро свим типовима земљишта, али највише му прија кречно и шљунковито тло и одлично подноси сушу. Базна стабљика је дрвенаста, има мале, издужене и на врху шиљате листове који су наспрамно распоређени. Врло су сјајни и „кожасти“ прекривени жлездама са етарским уљем. Цветови су љубичасти или плави, ређе ружичасти или бели, груписани у класове у горњем делу стабљике и на гранчицама. Цвета од јуна до септембра, а коси се од почетка до пуног цветања како би се добило изузетно квалитетно и лековито етерично уље. У лековите сврхе се користе и осушени изданци заједно са цветовима, а поред хербе и етеричног уља постоји и тинкура. Милодух садржи етарско уље, флавоноиде хесперидин и диосамин, танине, олеанолну и урсолну киселину, марубин, горке материје, док у уљу добијеном од ове биљке доминирају пинени, камфен, цинеол.
Активни састојци ове биљке користе се за респираторне проблеме и олакшавају искашљавање бронхијалног секрета, за ублажавање кашља, бронхитиса и астме јер помаже у ослобађању дисајних путева. Помаже код варења, смањује надимање, грчеве, и мучнину, док горке супстанце стимулишу апетит и лучење желудачних сокова. У традиционалној народној медицини милодух се још користи код назеба, за испирање грла, али и као облог код удраца и убоја. Ова изузетно лековита биљка има антибактеријска и антифунгална својства, па његово уље делују против бактерија и гљивица, па се примењује за инфекције коже и ране. Такође, побољшање циркулацију и умањује стрес, па делује као благи седатив код нервне напетости.
Припрема чаја од милодуха је врло једноставна: кафену кашичицу хербе ове биљке прелити шољом (200мл) кључале воде, суд поклопити, оставити да одстоји пола сата, процедити, засладити по жељи и попити. Пије се једна шоља дневно код дуже употребе или две приликом краткотрајне конзумације у зависности од тегоба.
Илустрација: Прекомерна и дуготрајна употреба може довести до нежељених ефеката
Међутим, како иситичу стручљаци иако је у питању изузетно лековита биљка треба бити опрезан са употребом милодуха. Прекомерна и дуготрајна употреба може довести до нежељених ефеката због садржаја активних састојака, нарочито етеричних уља.Препорука је да се чај користити до две недеље у континуитету, након чега се прави пауза од најмање две недеље. Тада се може заменити неком другом лековитом биљком сличних својстава као што је жалфија или камилица које су безбедније за дуготрајну употребу.
Чај од милодуха се никако не препоручује трудницама и дојиљама, јер би неки састојци могли да изазову контракције материце. Није добар ни за оболеле од епилепсије и других неуролошких поремећаја и стања. Такође, требало би да га избегавају особе са високим крвним притиском и срчаним обољењима, јер има благи стимулативни ефекат који може повећати притисак. Опрез се препоручује и приликом употребе тинктуре и есенцијалног уља од милодуха које такође треба користити у умереним дозама, јер високе концентрације уља могу изазвати иритацију коже и слузокоже.
Зачин у медитеранској кухињи
Милодух је јестива биљка и најчешће се употребљава као зачин у медитеранској исхрани. Када се користи у умереним дозама не представља ризик по здравље, а пружа богат, ароматичан укус. Има пријатан, интензиван, благо горак укус са нотама које подсећају на нану и тимијан. Најчешће се користи за јака и масна јела попут јагњетине, свињетине и дивљачи, јер даје свежину јелу, а помаже да се храна лакше свари. Милодух је добар избор за јела од рибе, а додаје се у маринаду за рибу која се пече на роштиљу. Побољшава укус супа, чорба и гулаша, а одлично се слаже са сочивом, пасуљем и грашком. Ситно сецкани листови свежех милодуха могу да се као за зачин додавати у салате и преливе, а у појединим медитеранским рецептима додаје се у тесто за хлебове и фокаче којима даје посебну арому. Али, као и код употребе чаја од ове биљке, јела зачињена милодухом се не препоручује трудницама, дојиљама и особе са неуролошким поремећајима.
Милодух је медоносна биљка, а мед који пчеле сакупе са његових цветова је веома цењен због специфичног укуса и потенцијалних здравствених користи. Најчешће је златно – жуте боје, богате и густе текстуре, јаче ароме која која подсећа на менту. Кад је у питању употреба овог меда нема неких посебних ограничења.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay