Мед од злата, зарада од трња

Када замислимо српско село, често нам на памет падне слика зелених ливада, чистог ваздуха и кошница препуних меда. Међутим, реалност српских пчелара далеко је од те идиличне слике. Док мед у теглама златно светлуца, економија пчелара тамни. Цена меда на тржишту не прати растуће трошкове производње, климатске промене додатно отежавају посао, а подршка државе, иако присутна, далеко је од довољне да би обезбедила опстанак овог важног сектора пољопривреде. Пчелари широм Србије суочавају се са озбиљним изазовима и многи се питају: колико још дуго могу издржати?

„Производња меда је на коленима. Климатске промене, скупи инпути и недовољно субвенција довели су нас у ситуацију да једва састављамо крај с крајем. Ако се нешто не промени, многи ће одустати“, каже Миодраг Петровић, пчелар са више од 30 година искуства из западне Србије.

Раст трошкова: Пчелари у борби с невидљивим непријатељем

Трошкови које пчелари морају да покрију сваке године постају све виши. Опрема за кошнице, лекови за пчеле, шећер и друга храна, све је поскупело. „Улагања су енормна, а зарада минимална. Раније је један кош могао да донесе солидну добит, али данас је све то далеко од исплативог“, објашњава Петровић.

Цена једног комплетног кошница система са потребном опремом сада износи неколико стотина евра, а пчелари морају да издвајају све више за храну и лекове који су неопходни да би се пчелиње заједнице одржале здравим. Цена хране за пчеле порасла је за 40% у последњих пет година, док су цене лекова и препарата за заштиту пчела порасле за више од 30%. Пчелари се боре да обезбеде неопходна средства, али цене меда на тржишту не одражавају ове трошкове.

„Пчеларење постаје све теже. Цена шећера, коју пчелари користе као замену за природни нектар у лошим годинама, скочила је, а ту су и трошкови лекова без којих пчеле не могу преживети“, каже Петровић, наглашавајући да је ситуација све тежа, поготово за млађе пчеларе који тек започињу посао.

Субвенције: Корисне, али недовољне

Пчелари добијају подршку у виду субвенција од државе, али многи сматрају да су те субвенције далеко од довољне да покрију стварне трошкове производње. „Субвенције су ту, али не расту у складу са трошковима. Пчелари једва опстају, а неки ће ускоро бити принуђени да смање број кошница или потпуно прекину с послом“, упозорава Петровић.

Пчелари су сваке године суочени са све већим изазовима, а недостатак финансијске подршке и промене на тржишту додатно угрожавају њихову будућност. Иако мед и даље представља један од најважнијих производа на српском тржишту, многи пчелари се питају да ли ће успети да га производе и у наредним годинама.

Климатске промене: Непријатељ пчела и пчелара

Уз финансијске проблеме, пчелари се боре и са последицама климатских промена. Суше, екстремне температуре и честе непогоде утичу на пашу и здравље пчела, смањујући количину меда коју могу произвести. „Сваке године је све горе. Пчеле тешко налазе нектар, а сезона постаје непредвидива. Нема више стабилних периода када можемо рачунати на добар принос меда“, објашњава Петровић.

Пчелари су у последње време све више забринути због утицаја временских услова на пашу. Чести периоди суше значајно смањују доступност нектара, а неочекиване промене температуре утичу на понашање пчела. „Некада су то биле природне осцилације, али сада климатске промене постају озбиљна претња за пчеларство“, додаје он.

Пчелари – хероји које мало ко види

Без обзира на све проблеме, српски мед и даље је на цени. Међутим, ако се нешто не промени, питање је колико ће пчелара остати да га производи. „Наш мед је познат по квалитету, али људи често не размишљају о томе колико је рада и труда уложено да би та тегла стигла до њих“, каже Петровић. Пчелари, који су кључни за очување биодиверзитета и производњу једног од најцењенијих природних производа, суочавају се са све већим притисцима, док њихова свакодневна борба често пролази незапажено.

„Ако не добијемо већу подршку и не прилагодимо тржиште реалним потребама, пчелари неће моћи да издрже. То није само проблем за нас, већ за целу земљу“, упозорава Петровић. Српски мед, који важи за синоним природног богатства и квалитета, могао би постати луксуз који неће бити доступан у толиким количинама као раније.

На крају, питање није само опстанак пчелара, већ и пчела као врсте, које су кључне за опрашивање биљака и одржавање екосистема. Док потрошачи уживају у благодатима српског меда, мало ко размишља о тежини свакодневног рада који стоји иза сваке тегле.

Аутор: Маја Ђурић
Извор: Бизнис&Финансије