Краљица јесени од које се прави чувена ракија али и сир

Дуња (лат. Cydonia oblonga) је воће из породице ружа. Њено ботаничко име потиче од грчког града Кyдониа (данас Ханија) на северозападу острва Крита. Легенда каже да су у античкој Грчкој богови дуњом одређивали судбину. Сматрала се симболом љубави, среће, плодности, памети, лепоте, постојаности и непролазности. Због тога многи историчари сматрају да су јабуке описиване у древна времена заправо биле дуње јер су чешће биле заступљене у природи него јабуке. Због својих лековитих својстава изузетно је цењена у Србији, а као лек се осим плода користило и лишће од кога се прави чај. Колико је била цењена потврђује и податак да се девојчицама често давало име Дуња које је и данас популарно.

Илустрација: Дуња води порекло са Кавказа одакле се проширила по свету

Од компота до ракије
Дуња води порекло са Кавказа, расте у Азији и Европи, на рубовима шума, а има је и на приморју. И данас се у Јерменији и Ирану се може наћи у природи. Дуња расте као жбунасто листопадно дрво до шест метара висине. Стабло личи на јабуково, а слични су и листови. Од маја до јуна окићено је белим до нежно ружичастим цветовима, док је плод златно-жуте са ситним длачицама и дозрева у касну јесен. По облику може подсећати на јабуку, крушку или бити неправилног облика као да је грбав. Дуње се могу посадити у виноградима или у подножју високих воћака, а почиње да рађа након четири године од садње, док пуну родност достиже са осам година старости. Семе дуње садржи различите слузи, уља која негују и хидрирају кожу па се све више користе у козметичкој индустрији. Дуња је нискокалорично воће које на 100 грама садржи само 57 калорија, па добро дође особама које имају проблем са вишком килограма и желе да смршају.
Плод дуње често зову витаминска бомба јесени јер има велике количине витамина Ц, затим витамин Б1, Б2, али и калијум, натријум, цинк, гвожђе, бакар, манган, пектин и друге органске и неорганске киселине. Поред тога, садржи и протеине, дијетална влакна и угљене хидрате. Нажалост, дуња се све ређе једе у сировом стању, већ се најчешће користи у преради за израду компота, желеа, сокова, као слатко или за прављење чуване ракије дуњеваче. Веровали или не, али дуње су одлични природни освеживачи ваздуха, па не чуди што су их наше баке некада давно чувале на орманима током зиме.

Илустрација: Сок од дуње се препоручује против кашља, асме и дијареје

Лековита својства
Народна медицина одавнина користи дуње за лечење. Захваљујући танину и слузи ова воћка повољно делује на рад црева и спречава инфективне болести. Садржи и доста пектина, који повољно утиче на крвни систем, помаже у снижавању крвног притиска и холестерола. Сок од дуње се препоручује против кашља, асме и дијареје, док се печена или кувана дуња посебно погодује анемичним особама, али и за лечење упала желудачне и цревне слузокоже. Дуња се употребљава и за лечење слузокоже ждрела, крајника, дисајних путева као и ублажавање обилних менструација. Чај од дуњиних семенки лечи несаницу, ублажава напетост и отклања непријатан задах, док слуз од семенки лечи опекотине и ране. Чај од листова дуње је одличан природан лек за заустављање пролива.
Због њених лековитих својстава дуњу у народу често зову „краљица јесени“, а чај од плода ове воћке благотворно делује на дисајне тегобе, смирује кашаљ, промуклост и ублажава симптоме бронхитиса. Свакодневно конзумирање дуње у сировом стању показало се као благотворно помоћно средство код туберкулозе, проблема са отежаним радом јетре, дизентерије, чира на желуцу, као и код болести очију. Компот од дуње препоручује се код проблема с цревима или желуцем, док је сок од ове воћке једно од најбољих средстава против декубитуса (рана које настају на телу услед дугог лежања) опекотина, испуцале коже, свраба. Дуња се добро показала и у јачању имунитета што свима нама у зимско време, а посебно сада у време епидемије короне, добро дође.
Ово воће је изузетно цењено у Француској где се већ вековима, веровали или не, прави сир од дуња. Ова по укусу врло необичан сир Французи комбинују са печеним месом, пре свега са пачетином, пилетином, али и јунетином и дивљачи. Овај сир је снажан извор енергије, али се не препоручује се дијабетичарима и гојазним особама. За крај вам поклањамо рецепт за овај необичан сир.

Илустрација: Од дуње се прави чувена ракија дуњевача

Сир од дуње
Припрема: Два килограма дуња скувати, заједно са кором, док потпуно не омекшају. Када се охладе, исећи на комадиће и испасирати. Измерити добијену масу и на килограм и по пиреа од дуње додати килограм шећера. Све поново кувати на лаганој ватри 45 минута уз непрестано мешање. Када се сир скува сипати у одговарајућу тепсију, плитку стаклену посуду или у посудице. Када се охлади, сир исећи на коцке, уваљати у прах шећер, и ставити на тамно и суво место да се добро охлади и стегне.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay/Unsplash