English
French
German
Italian
Док се европско млекарство бори за опстанак у доба високих трошкова и климатских нестабилности, четири земље Вишеградске групе – Мађарска, Чешка, Словачка и Пољска – показују колико различити путеви могу да воде ка истом циљу: производњи млека.
Нови подаци тест-фарм мреже Европске уније (FADN) бацају светло на економску снагу, производну ефикасност и структуру имовине фарми у овим државама од 2015. до 2022. године.
Чешка и Словачка: Млекарство на велико
Чешка и Словачка задржале су велике фарме из доба социјалистичке колективизације. Захваљујући томе, имају највећи број крава по фарми – у Чешкој чак око 150 грла – и највећу економску снагу фарми у региону. Чешке млекарске фарме данас имају више од 2 милиона евра укупне имовине, чиме се приближавају најразвијенијим земљама ЕУ попут Данске и Холандије.
„У Чешкој, млекаре немају задругарску структуру, већ их често држе страни инвеститори, а производња је оријентисана на велике запремине и извоз“, наводи се у студији.
У обе државе доминирају објекти и машине као главни део сталне имовине, а удео сточног фонда је релативно мали.
Мађарска: Ближа просеку ЕУ
Мађарске млекарске фарме су најсличније европском просеку. Њихов број крава по газдинству је мањи него у Чешкој, али већи него у Пољској, а принос по крави расте – у 2022. години износио је 8.480 кг.
Занимљиво је да су мађарске фарме у великој мери зависне од субвенција. Између 2015. и 2022. године, њихове инвестиције су директно пратиле висину државних подстицаја – када их није било, инвестиције су опадале, а нето улагања била су негативна.
„Иако су добили велике субвенције за механизацију, у Мађарској је дошло до парадокса – део тог новца завршио је код продаваца машина, уместо у реалном унапређењу производње“, наводе аутори студије.
Пољска: Империја малих фарми
Пољска је специфична. Док је у Чешкој и Словачкој доминантан велики систем, у Пољској преовладавају породичне мини-фарме са око 20 крава у просеку. Мада делује неефикасно, овај модел има неке предности.
Пољске фарме имају најмањи дуг – само 5% имовине је финансирано из кредита, а 95% из сопствених извора. Главна ставка у њиховој имовини је земљиште, које чини преко половине сталних средстава. Мада имају најмање производње по крави, Пољска има најниже оперативне трошкове по тони млека у ЕУ и високе марже.
Млади фармери су најзаступљенији управо у Пољској – 21% свих млекарских фарми воде млади до 40 година.
Ефикасност и улагања: ко се најбоље сналази?
По ефикасности производње (приход по раднику), Чешка је прва, а Мађарска је одмах иза. Словачка троши највише радне снаге по јединици производње, а Пољска има највећи удео породичног рада. У погледу инвестиција, Чешка је у врху – тамошње фарме су добијале и до 23.000 евра субвенција годишње по газдинству.
„Једино су чешке фарме успеле да задрже позитиван нето инвестициони баланс током целог периода“, истиче се у извештају.
Иако Чешка, Словачка, Мађарска и Пољска деле заједничку историју – од социјализма до уласка у ЕУ – њихов развојни пут у млекарству је веома различит. Док Чешка и Словачка настављају са великим фармама и високим инвестицијама, Пољска инсистира на породичној производњи и финансијској самосталности. Мађарска се труди да балансира између оба модела, али остаје снажно везана за подстицаје.
Разлике у структури имовине, ефикасности и задужености говоре да нема једног рецепта за успех у млекарству. Свака земља бира модел у складу са својим историјским, економским и социјалним специфичностима. Али, кључна порука је јасна: улагање у ефикасност, технологију и младе фармере – то је пут будућности.
Serbian