Коме треба дати више новца ратарима или сточарима

Сточарство јесте најзахтевнији посао у пољопривреди, али држава не може да финансира производњу, већ да субвенцијама помаже, каже Ненад Будимовић из ПКС

Део сточара у Србији, кроз удружења, и даље траже значајно веће субвенције, али и да се дефинише статус пољопривредника у Србији како не би долазило до злоупотреба подстицаја за хектар земље.

Представници Удружења произвођача млека мачванског округа огласили су се и са захтевом да се обави регионализација, тј. да стручњаци одреде у којим регионима државе треба гајити које културе како не би долазило до тога да се у Војводини сади малина, када нема доброг приноса или откупне цене пшенице. Њихов захтев је и да се обезбеди регрес од 55.000 динара по крави, а сматрају и да биљне производње имамо у изобиљу, тако да треба да улажемо више у сточарску производњу, а не у ратарство. Међу захтевима сточара нашао се и регрес од 150.000 динара за јунице првотелке.

На питање шта мисли о тренутним преговорима сточара и државе и како оцењује захтеве произвођача и тренутно стање у сточарству, Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у Привредној комори Србије (ПКС), изјавио је за „Политику” да интензивни састанци представника удружења сточара и Министарства пољопривреде треба да допринесу решавању ситуације о исплативости сточарске производње.

– Међутим, захтеви фармера нису у складу са могућностима за субвенционисање које има држава. Држава системом субвенција даје доста новца кроз разне облике (по хектару, по утовљеном грлу, уматиченом грлу, премија за млеко итд.), али сигурно има доста простора за унапређење у генетици, приносу, скраћењу рока това, броју живорођене прасади по леглу и на тај начин производња постане исплатива – истакао је Будимовић.

Према његовом мишљењу, веома је важно да се стратегија развоја сточарства добро увеже са ситуацијом у сточарству у смислу концентрације производње, величине фарме, заокружен систем производње, квалитет производа, сопствена потрошња, тржишта за извоз.

Хоће ли Србија зарадити ове године од шљива?

– Сточарска производња је најзахтевнији посао у пољопривреди који траје 365 дана, 24 сата. Звучи као фраза, али захтева велики рад, и фармери треба да знају да држава не може да финансира производњу, већ да субвенцијама помаже, регулативама усклађује (могућност извоза) и обезбеђује редовно снабдевање тржишта – рекао је наш саговорник.

Напомиње да ситуација у сточарству захтева интервентно заустављање пада броја грла (првенствено, матичног стада), повећање броја грла (одређеном количином увоза приплодног материјала, ембриотрансфер у говедарству и вештачка оплодња у свињарству). Добар план захтева примену веома прецизних зоо-техничких мера, а да се не ослонимо само на увоз живих животиња, већ да се паралелно повећава матично стадо.

– Ми у Србији имамо капацитете и стручне и научне, фармери знају да раде свој посао и велика је штета што не користимо и природне ресурсе у максималном односу, за производњу макар за сопствене потребе. У плану је израда нове Стратегије пољопривреде која треба да се примени у наредном периоду – истакао је Ненад Будимовић.

Извор: Политика