Колико се произведе сира у Србији, а колико извезе?

У Србији се годишње произведе око 1,4 милијарди литара крављег млека. Значајне количине млека одлазе за производњу сирева, а према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) годишње се произведе око 70 врста разних врста сирева у количини од 60.000 тона.

Иначе, из Србије се у свет годишње извози око 15.000 тона разних сирева, док се увози више од 12.000 тона.

Привредна комора Војводине потписала је партнерски уговор са Осијечко-барањском жупанијом за реализацију европског пројекта који за цилј има унапређење занатске производње сира.

Привредна комора Војводине овим уговором обавезује се да реализује програм унапређења производње сира у оквиру програма Европске уније “Интеррег ВИ- А Хрватска – Србија 2021- 2027.” Партнер на пројекту је Осијечко-барањска жупанија. Вредност пројекта чије је трајање 18 месеци је око 450.000 евра.

У оквиру потписаног пројекта планирано је формирање Удружења малих произвођача сира у Републици Србији и Републици Хрватској, уз успостављање регионалне сарадње у оквиру едукације, размене искустава и примена иновативних технологија у производњи. Цилј овог програма је институционална и технолошка помоћ произвођачима и достизање квалитета и стандарда за извоз сира.

Мали произвођачи сира у Војводини суочавају се са бројним проблемима, као што су смањење сточног фонда, технологије, стандарди, конкуренција у индустријској производњи. Ти проблеми продублјују могућност нестајања аутохтоних врста производње војвођанских сирева попут ролованог сира познатијег као “војвођанска моцарела”. Пројекат се управо фокусира на очување и унапређење занатске производње сира увођењем нових технологија и сарадњом са регионалним удружењима.

У оквиру програма прекограничне сарадње Хрватска-Србија за перод 2021- 2027. укупно је обезбеђено око 450.000 евра, од којих је 348.000 евра обезбеђено кроз ИПА фондове европске уније, а преостали износ обезбеђује се кроз национално суфинансирање преко институција које спроводе пројекте у оквиру програма. Приоритети програма су истраживање и иновације , обновљиви извори енергије, адаптација на климатске промене, здравствена и социјална заштита, туризам и култура.

Илустрација: У Србији се производе више од 70 врста разних сирева 

Проблеми сточара у Србији

Агроаналитичар Бранислав Гулан каже да сточарство у Србији има велике негативне последице.

– Потрошња млека је сведена на 200 литара по становнику годишње. Најтеже је то што се из године у годину снижава квалитет најбољег пољопривредног земљишта. За одржавање квалитета потребно је годишње употребити најмање 15 тона стајњака по хектару. Опада производња и потрошња млека, а тиме и сира. Угрожено је око 150.000 породица које се баве овим послом – иситиче Гулан.

Све мање је стоке у оборима, смањује се и производња јунећег меса које се креће око 78.000 тона годишње (потрошња по становнику је око 3,5 килограма годишње).

– Производња млека се стабилизовала на око 1,4 милијарде литара захваљујући повећању производње по једном грлу. Међутим, пошто је смањен и број грла почела је да опада и производња “беле реке”. Само у 2021. години мања је производња за 100 милиона литара. У легалним токовима је мање од 800 милиона литара млека. Разлог су лоше мере агрополитике и скупа сточна храна. Јер, власници стоке понекад млеком хране и прасиће у оборима. Јер, им је то јефтиније него да купоују скупу сточну храну – наводи агроаналитичар.

Разлог смањивања производње и пада броја грла је што је цена литра млека мања од цене литра воде.

– Влада повремено реагује, па кроз субвенције повећа, рецимо цену за три динара, па она стигне до 37 или понегде 40 динара по литру. То не решава проблеме и представља само “гашење пожара” – закључује Бранислав Гулан.

Извор: https://www.ekapija.com/news/4834952/domaci-poljoprivrednici-godisnje-proizvedu-60000-tona-sira-cetvrtina-se-izvozi