Калемар и чувар старих српских сорти воћа

После неколико неуспешних покушаја формирања засада јабука и крушака на окућници у селу, одлучио сам да покушам још једном, овог пута са искључиво старим, аутохтоним сортама.Трагање по интернету довело ме је до Житног Потока, и Драгана Авдића, „Калемара аутохтоног заборављеног воћа“ како су ме упутили да га потражим.

Житни Поток је варошица на Југу Србије, до ње се стиже путем преко Бојника, Доњег и Горњег Коњувца, Злате и кад стигнете у центар варошице, стиче се утисак да је време стало. Баш због тог утиска ни мало ми није било чудно што баш овде постоји човек који се бави очувањем старих сорти воћака.

Авдић је себи, на неки начин, поставио задатак да крене у борбу за очување сорти које су вековима живеле по двориштима, воћњацима, виноградима па су извесно време биле потпуно заборављене, због хибрида боље родности, да би се у последње време многи одлучили да постепено враћају на имања ове сорте.

Драган Авдић, за себе каже да је калемар, да воли природу и да време проводи калемљењем и размножавањем старих сорти али и дивљег воћа које продаје широм Србије. Све је почело кад је боравићи у природи схватио да на напуштеним имањима пропада много стабала али и пуно плодова које нико не бере. Одлучио је да крене у калемљење и производњу садница и, чини се, итекако успео у намери.

У разговору са њим сазнао сам да људи највише траже шљиве, јабуке и крушке али има и оних који радо засаде оскорушу, брекињу и дрен јер не желе хемијски третирано воће. За сада, код Авдића могу да се нађу јабуке: Колачара, Будимка, Шуматовка, Кожара, Шареника, Петровка Црвена и бела, Лепоцветка и још неке сорте. Крушке: Кантаруша, Виљамовка, Ђуревка, Жутица, Калуђерка, Караманка, Јечменка, Лубеничарка, Водењаца, и јос неке летње и зимске сорте као и шљиве: Пожегача, Црношљива, Белошљива, Белица, Јајача, Тургуња, Шарица. Ту су још и сорте шумског воће, Дрен, Дивља јабука и крушка Оскоруша, Брекиња, Глог, Трњина.
О начину очувања старих сорти Авдић каже: Моји купци су углавном људи који желе да посаде неку од садница на окућници и својим двориштима, а траже их баш зато што су саднице искалемњене на дивље подлоге (крушке, јабуке, глога итд.) јер такве саднице могу да доживе дубоку старост, неке чак и више од 100 година. Људи их купују пре свега зато сто је аутохтоно воће здраво и не тражи никакву хемију а отпорно на све могуће природне услове.

Илустрација: Дивља круска је отпорнија на климатске промане

Као најважнији разлог за садњу ових воћака истиче жељу да садњом овакве воћке људи остављају аманет потомцима да чувају успомену на претке.

Док смо убацивали саднице у ауто сазнао сам и да је процес калемљења захтеван јер најпре треба обезбедити дивље подлоге које налази у природи али и сам засејава и чека да достигну зрелост потребну за калемљење. Процес јесте спор али се добија квалитетна садница која може да има дуг животни век. Авдић пропоручује да уколико одлучите да садите старе воћке садњу обавите касно ујесен, а најкасније до марта кад вегетација почне да се буди.

У потрази за старим аутохтоним сортама и Драганом Авдићем на интернету сам приметио да је све више људи заинтересованих за садњу ових воћака па ми се некако чини и да старо воће ипак има будућност али је потребно да се сви потрудимо да их очувамо, макар по цену мањег приноса али повећању квалитета укуса, ако ништа друго. Претпостављам да би и медији могли да одиграју велику улогу уколико би се укључили у промовисање ове тематике кроз разговоре са стручним људима из области воћарства који би изнели аргументе за и против садње аутохтоног воћа.

Моја окућница тренутно има педесетак стабала и десетак различитих сорти старих јабука и крушака. Прву стару воћку, крушку караманку, засадио сам пре четири године. Прошле године родила је тачно једанаест плодова и сви су опстали без икаквог третирања. Сећајући се укуса детињства које се уз први загризај вратило, појео сам је у сласт.

Јуче сам засадио нови воћњак. Док сам ашовом правио рупе за постављање садница у глави ми се мотало: „Старо, старо ми дајте. Оно што мирише на сув босиљак и што сада тако слатко пада. Пада и греје…греје срце“.

Извор: https://jugmedia.rs/dragan-avdic-kalemar-iz-zitnog-potoka-cuvar-starog-blaga/

ФОТО: Pixabay