Каква је епидемиолошка ситуација у Србији кад је у питању стока

Начелница Одељења ветеринарске инспекције у Управи за ветерину Министарства пољопривреде Љиљана Ивањац изјавила је да од понедељка постоје само два жаришта афричке куге свиња која је раније откривена на подручју три округа у Србији. Она је, такође, рекла да је болест плавог језика потврђена код оваца на територији Босилеграда и да ствара економске штете пољопривредницима.

– Када је реч о афричкој куги, до пре три дана смо практично имали три округа, а јуче је донето решење и више немамо у једном округу, а то је Подунавски округ, где више није на снази решење о постојању жаришта. Тренутно у Србији имамо два жаришта и она су у подручју Западно Бачког и Мачванског округа – рекла је Ивањац за ТВ Прва.

Указала је да држава правовремено реагује на постојање сумње на заразне болести код животиња, те тако оног тренутка када се појавила сумња на Афричку кугу свиња у Србији, изашло се на терен и прегледало потенцијално жариште, а онда се у референтној лабораторији радила анализа.

– Једна од мера које ми предузимамо је пописивање свих животиња, бројање газдинстава. Прво је важно да знамо са којим фондом сточним, односно бројем свиња, располажемо на терену, а онда се предузимају мере које су иначе издате решењем ресорног министарства Управе за ветерину које подразумевају забрану кретања животиња ван угроженог подручја што значи одређивање рестриктивних зона у којима су болесна грла забележена – рекла је Ивањац.

Илустрација: Афричка куга свиња је под контролом, тврди начелница Одељења ветеринарске инспекције у Управи за ветерину Министарства пољопривреде Љиљана Ивањац

Додала је да је још једна од мера забрана продаје, али и отуђивање када надлежни предузимају даље мере у циљу сузбијања болести, а то је некада еутаназија животиња, а некада праћење даљег тока понашања болести и откривање нових жаришта.

– Све се то ради у циљу да се ту где смо дијагностификовали појаву афричке куге свиња задржимо, тако да нам се ова болест не би ширила даље, ни на општине, ни на регионе. Циљ је да је практично зауставимо у ширењу на даље територије наше земље – рекла је Ивањац.

Истакла је да је сектор из ког она долази у сталном контакту са одгајивачима свиња и са свим другим релевантним институцијама које се боре против ове заиста упорне болести.

– Организујемо састанке са одгајивачима свиња, са локалним структурама, причамо и понављамо колико је битно бранити свој кућни праг, колико је битно спровести те биосигурносне мере на прави начин. Више хигијене – мање болести, то је старо правило и важно је за све. Битан је и опрез, као и прегледати своје стадо, пратити здравствени статус – рекла је Ивањац.

Апеловала је да је најбитније што пре реаговати и звати ветеринара и друге надлежне чим се уочи појава болести код животиња, односно да животиња не једе, да има температуру, да није весела. Указала је да месо свиње које је заражено Афричком кугом не може да угрози здравље човека, али се на тај начин прави извор заразе за околину, стадо и целу земљу.

– На тржишту Србије је месо здравих животиња. Болесна животиња се не коље и не може да дође до кланице. Уколико неко у приватној режији конзумира месо животиње заражене афричком кугом свиња, то човека не може да угрози, али то јесте потенцијални извор заражавања животиња даље. Код нас је често обичај да се остаци хране дају свињама, јер су оне сваштоједи, али те помије су давно забрањене и апелујемо да се не дају свињама, јер могу да се заразе животиње – рекла је Ивањац.

Истакла је да држава као и увек помаже када се појави афричка куга свиња и да је тако одвојен новац за исплату штета у оним случајевима када се врши нешкодљиво уклањање, односно еутаназија и ако су испуњени законски прописи.

– Ми апелујемо да животиње морају бити на газдинствима која су регистрована, на фармама која су регистроване и одобрене и да животиње морају бити обележене. У тим случајевима држава ће рефундирати трошкове, односно исплатити трошкове еутаназије и нешкодљивог уклањања – рекла је Ивањац.

Илустрација: У Србији су регистровани први случајеви болести плавог језика у околини Босилеграда

Говорећи о болести плавог језика која је на два пољопривредна газдинства потврђена на територији општине Босилеград, Ивањац је рекла да је реч о векторској болести која се јавља током лета.

– Ради се о болести која се јавља у овом периоду године у објектима где управо дезинсекција и дератизација нису добро урађене или уопште урађене, али не само у објектима, већ и у пределима где су животиње на паши – у близини водених површина, исушених потока и речних корита где ларве поликоида могу да опстану и да се развију. Болест погађа овце, козе и краве, а најчешће оболевају овце – рекла је Ивањац.

Истакла је да се ова болест не преноси са животиње на животињу, већ је потребно да заражени вектор (комарац) баш убоде животињу, а он се налази у ларвама коликоида које опстају и развијају се у речним коритима и исушеним потоцима.

– Ова болест ствара економске штете, у смислу што ви добијате животињу која отежано једе, отежано гута, због раница на језику и симптоматично је да тај језик због цијанозе постаје плав, зато се и зове болест плавог језика – рекла је Ивањац.

Указала је да је та болест смртоносна по животињу у 25 до 35 одсто случајева и наводи да код животиња које су заражене, у зависности од процене коју ради локални кризни центар, може се донети решење које подразумева убијање или клање након чега је важно санирати терен на коме су болесне животиње, што значи дезинфекција и дезинсекција терена.

– Суштина је да се даље прати ова болест ако се буде појављивала. Ту су наше ветеринарске службе, наше колеге ветеринари на терену, наш ветеринарски институт и наши инспектори који ће сваку промену у стаду обавестити и у односу на симптоме доносиће се крајње одлуке – закључила је Ивањац.

Извор: https://www.agrotv.net/nije-sjajno-ali-nije-ni-katastrofalno-evo-kako-izgleda-epidemioloska-situacija-stoke-u-srbiji/