Време бербе дуње пресудно утиче на квалитет и технолошка својства плодова. Пошто дуња као воћна врста дуго вегетира и расте прерана берба може узорковати велики губитак у тежини и квалитету, а код касне бербе постоји опасност од прекомерног опадања плодова и појаве болести у складиштима.
Оптимално време бербе зависи од тога да ли се плодови беру за конзум или за прераду.
Плодови намењени за конзум беру се у физиолошкој (ботаничкој) зрелости. Плод дуње је физиолошки (ботанички) зрео када прође 120-150 дана од пуног цветања до бербе (код врањске и лесковачке 160 до 170 дана). Време бербе плодова дуње се у пракси одређује углавном по: боји покожице; лакоћи одвајања плодова од гране; боји семењаче семенке; лакоћи скидања маља и применом рефрактометра – одређујемо садржај шећера у соку дуње.
Плодови намењени за прераду се беру у пуној (технолошкој) зрелости. Како би се ово утврдило најчешће се користи оптички мерни инструмент – рефрактометар. Овај уређај служи за одређивање садржаја шећера у воћу или грожђу, а може се користити за све врсте воћа.
Илустрација: Плодови намењени за прераду се беру у пуној (технолошкој) зрелости
Пре бербе пожељно је покупити отпале плодове и очистити коров. При берби треба водити рачуна да се не ломе гранчице које носе плодове, јер ће оне носити родне пупољке за наредну годину.
Према квалитету, дуње се стављају у промет као дуње I и II квалитета. Дуње I квалитета морају бити правилно развијене пречника најмање око 70 мм, месо плода мора бити светложуте боје и без мрких мрља, а покожица не сме имати црне мрље. Дуње II квалитета могу имати 5% плодова са мрким мрљама и мањим оштећењима, пречник плода мора бити преко 50 мм.
Тања Живковић, ПССС Ниш
Извор: ПССС
ФОТО: Pixabay