КАДА СЕ КРАВЕ ВРАТЕ СА АЛПСКИХ ПАШЊАКА: ШВАЈЦАРСКИ САЈАМ КОЈИ ЧУВА БУДУЋНОСТ ПЛАНИНСКОГ СТОЧАРСТВА

У швајцарском месту Ле Дијаблере, окруженом високим алпским врховима и пашњацима, од 9. до 11. октобра одржано је 13. издање Сајма алпских пашњака, Salon des Alpages. За разлику од великих пољопривредних сајмова, овде у средишту пажње нису били трактори, машине и рекорди у производњи, већ пастири, планински сточари, краве, сиреви и питање како сачувати живот и пољопривреду на Алпима.

Овогодишња манифестација имала је посебан значај јер се одржава у Међународној години пашњака и пастира, коју су Уједињене нације прогласиле за 2026. годину. Организатори су поставили питање које се не односи само на сточаре: „Међународна година пастирства, зашто се то тиче свих нас?”

Одговор су понудили кроз изложбу стоке, представљање планинских производа, дегустације сирева, стручне разговоре и сусрете са људима који свој живот везују за алпске пашњаке.

АЛПСКИ ПАШЊАЦИ НИСУ САМО ИЗВОР ХРАНЕ

У Швајцарској се планинско сточарство не посматра искључиво кроз количину произведеног млека и меса. Испаша има значајну улогу у одржавању планинских предела, очувању биодиверзитета и спречавању зарастања травнатих површина. Током лета стада се измештају на планинске пашњаке, где користе траву која на великим надморским висинама представља један од ретких ресурса за пољопривредну производњу. Оваква организација омогућава да се ниже површине користе за припрему зимске сточне хране, док животиње током летњих месеци користе алпску вегетацију.

Међутим, живот на планинским пашњацима захтева много рада. Сточари морају да обезбеде воду, прате здравствено стање животиња, одржавају ограде и путеве, а у појединим подручјима и да организују заштиту стада од предатора. Зато је једна од најважнијих порука сајма била да очување алпских пашњака није могуће без људи који на њима раде.

КРАВЕ ИЗ ДОЛИНЕ ОРМОН ПРЕД ПОСЕТИОЦИМА

Један од најзанимљивијих делова програма одржан је у недељу, 11. октобра, када су представљена говеда из долине Ормон и региона Војских Алпа. За разлику од великих изложби, где се пажња често усмерава на производне рекорде и генетски потенцијал животиња, овакве презентације омогућавају посетиоцима да упознају стада која су део локалне планинске пољопривреде.

Говеда имају посебно место у швајцарској традицији. Њихов сезонски одлазак на планинске пашњаке и повратак у долине представљају важне догађаје у животу бројних алпских заједница. Повратак стада са планине, познат као désalpe у француском говорном подручју, често прати украшавање крава цвећем, великим звонима и традиционалним украсима. Иако је Сајам алпских пашњака у Ле Дијаблереу посебна манифестација, а не само свечаност повратка стада, управо ова традиција представља део културе коју сајам настоји да сачува.

СИРЕВИ КАО НАЈВРЕДНИЈИ ПРОИЗВОД ПЛАНИНСКИХ ПАШЊАКА

Једна од највећих економских вредности алпског сточарства налази се у производњи сирева. У планинским подручјима Швајцарске млеко се често прерађује у производе чија цена не зависи само од количине млека већ и од порекла, начина производње, традиције и препознатљивог квалитета. На сајму су представљени регионални производи, а посетиоци су могли да учествују и у такмичењу у дегустацији сирева.

То је занимљив начин да се потрошачи укључе у препознавање квалитета, али и да се представе разлике између сирева који настају у различитим планинским условима. За алпске произвођаче посебно је важно да се вредност млека не заврши продајом сировине. Прерада, директна продаја и повезивање са туризмом могу да донесу додатни приход газдинствима која раде у знатно тежим условима од фарми у равничарским подручјима.

ПАСТИРИ ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ И ФРАНЦУСКЕ ЗА ИСТИМ СТОЛОМ

Посебност овогодишњег сајма било је представљање организација које раде на очувању пастирства и планинске пољопривреде. Међу почасним гостима нашли су се организација Caritas Montagnards, програм Volontaires Montagne и удружење француско-швајцарских пастира. Њихово присуство показује да се очување планинске пољопривреде не своди само на субвенције и производњу хране.

Планинским газдинствима потребни су људи, организована помоћ, размена искустава и подршка у обављању послова који су физички захтевни и често зависе од временских прилика. Посебно је занимљива улога волонтерских програма који повезују људе спремне да помогну планинским домаћинствима са газдинствима којима је таква помоћ потребна. На тај начин грађани који се професионално не баве пољопривредом добијају прилику да непосредно упознају услове рада у планинским подручјима.

СТРУЧНИ РАЗГОВОРИ О БУДУЋНОСТИ ПАСТИРСТВА

Централни стручни догађај организован је у суботу, 10. октобра, када су представници различитих организација и учесници у сектору пастирства разговарали о његовом значају. Тема је била посебно актуелна због Међународне године пашњака и пастира. Пастирство је важан део производње хране у подручјима где климатски услови, нагиби терена и кратка вегетациона сезона ограничавају друге облике пољопривреде.

Истовремено, све већи изазови повезани су са недостатком радне снаге, генерацијском сменом, економском одрживошћу и прилагођавањем климатским променама. Због тога су овакви сусрети важни не само за размену искустава већ и за приближавање проблема планинских сточара широј јавности.

ДЕЦА УЧЕ О ПОЉОПРИВРЕДИ КРОЗ ТАКМИЧЕЊЕ

Организатори су посебну пажњу посветили деци и младима. У оквиру програма „Школа на фарми” организовано је такмичење за ученике из региона, посвећено пастирству. Овакав приступ показује да пољопривредна едукација не мора да се ограничи на школске уџбенике. Када деца имају прилику да упознају животиње, разговарају са сточарима и уче о производњи хране, лакше разумеју значај пољопривреде за свакодневни живот.

ТЕХНИКА, ЗАНАТИ И ПРОИЗВОДИ СА ПЛАНИНЕ

Током два главна изложбена дана посетиоци су могли да обиђу поставке посвећене техници, традиционалним занатима, регионалним производима и сточарству. Организоване су и пројекције филмова о планинском животу и пастирству.

Посебан део програма био је посвећен гастрономији. Посетиоци су могли да пробају планинске производе, а прве вечери организован је концерт уз раклет, традиционално швајцарско јело од топљеног сира. За разлику од великих комерцијалних манифестација, улаз на изложбени део сајма био је бесплатан. Тако су организатори омогућили да програм буде доступан и породицама које желе да проведу дан упознајући планинску пољопривреду.

ШТА МОЖЕМО ДА НАУЧИМО ОД ШВАЈЦАРСКИХ СТОЧАРА?

Посета Сајму алпских пашњака показује да величина пољопривредне манифестације није једино мерило њеног значаја. У Ле Дијаблереу нису били потребни огромни изложбени простори и стотине трактора да би се отворила важна питања о будућности сточарства. Организатори су повезали произвођаче, пастире, стручњаке, удружења, децу и потрошаче око једноставне чињенице: без економски одрживе пољопривреде нема ни очуваних планинских пашњака.

За земље са великим планинским подручјима, укључујући Србију, посебно је занимљив швајцарски приступ повезивању сточарства, прераде млека, туризма и очувања традиције. Најважнија порука овогодишњег сајма јесте да пашњаци нису напуштено земљиште које чека неку другу намену. Они су производни ресурс, станиште бројних биљних и животињских врста и део културног наслеђа. А њихова будућност зависи пре свега од тога да ли ће млади људи имати економски разлог да остану у планинским селима и наставе да се баве сточарством.