Јагоде су прво сезонско воће које стиже у пролеће и које сви воле. У Србији се узгајају на око 10.000 хетара, а годишња производња је између 35.000 и 40.000 тона. Како тврде многи произвођачи сама производња је изузетно захтевна и скупа за узгој, а цена често недовољна како би се покрили трошкови и зарадило. Због тога је све више оних који јагоде гаје у заштићеном простору, јер у пластеницима раније сазревају и стижу на тржиште кад је њихова цена и највиша. Не треба заборавити ни на климатске промене које у све већој мери утичу на производњу, а топле зиме са мање снега и падавина доводе до мање влаге у земљи која је неопходна јагодама. Зато је наводњавање постало један од прироритета ових произвођача како би има квалитетан плод и задовољавајући род. Упркос свим проблемима, потражња за јагодама на глобалном нивоу је у порасту, па не чуди што се све више научника фокусирало управо на олакшавање и иновације у производњи ове врсте воћа. Агробизнис магазин вам доноси 5 иновација које се примењују у свету, а све у циљу исплативије производње овог слатког воћа.

1. Револуција у Канади

На бујним пољима Британске Колумбије у Канади у току је револуција у узгоју јагода, чија суштина су дневно неутралне сорте јагода. За разлику од традиционалних јунских јагода, дневно неутралне сорте нису осетљиве на дужину дана, што им омогућава да континуирано производе плод од касног пролећа до јесени. Продужена сезона раста и бербе на пет до шест месеци уз повећане приносе добар су пут за узгајиваче до веће зараде. Предност је што Канада, барем за сада, није драстично погођена климатским променама, док у нашим, српским условима то значи додатно наводњавање све до јесени. Наравно, најбоље је све ставити на папир и израчунати улагања и исплативост.

2.Јагоде у тунелима

У Канади све више узгајивача јагоде гаји у пластичним тунелима. Ова врста производње нуди заштиту од временских прилика, кише, ветра и екстремних температура. Узгој у тунелима ствара микроклиму која омогућава ранију садњу и каснију бербу. Такође, тунели нуде лакшу контролу штеточина захваљујући физичкој баријери, па је и употреба пестицида значајно смањена. Заштитни тунели доприносе и очувању влажности земљишта чиме се чува вода, а наводњавање је ефикасније. Како су педантно израчунали Канађани, узгој јагода у пластичним тунелима може повећати приносе и до 30 одсто уз истовремено смањење отпада и оштећења плодова услед временских прилика, пише сајт farmonaut.com.

Илустрација: Узгој јагода у пластичним тунелима доноси и до 30 одсто већи принос

3.Хидропонски узгој

Ова врста узгоја није новина, а представља савремену методу која омогућавају ефикаснију, чистију и одрживију производњу. Хидропонија је метода узгоја биљака у хранљивом раствору без земље, где корење директно апсорбује неопходне минерале из воде. Јагоде се узгајају у специјалним контејнерима, цевима или кесама са подлогама попут кокосових влакана или камене вуне. Предности хидропонског узгоја јагода је боља контрола услова раста, односно влаге, хранљивих састојака и pH вредност раствора који се прецизно контролишу. На овај начин биљка брже расте и даје већи принос у односу на традиционални узгој. Хидропонски системи користе до 90 одсто мање воде у односу на класичну пољопривреду. Пошто нема земље, значајно се смањује ризик од патогена из земљишта, али и штеточина. Јагоде се узгајају у затвореним просторима и стакленицима, па сезона практично траје 12 месеци.

4.Аеропонски узгој јагода

Аеропонија је напредна метода у којој биљке расту у ваздуху без подлоге, а хранљиви раствор се прска директно по корену у облику фине магле. Предност ове врсте узгоја је максималан доток кисеоника што убрзава раст и развој. Аеропонски системи користе минимално воде, односно 95 одсто мање воде у односу на традиционалну пољопривреду. Оптимална апсорпција хранљивих материја омогућава јагодама да расту брже, буду здравије и дају веће приносе. Велика предност је и то што се могу узгајати на малом простору зато што аеропонски системи често имају вертикалну структуру, што штеди простор.

Илустрација: Дронови и паметни сензори постају све важнији алати у пољопривреди

5.Дронови и паметни сензори

Дронови и паметни сензори постају све важнији алати у савременој производњи јагода. Они омогућавају фармеру да оптимизују производњу, смањи трошкове и побољша квалитет плодова. Савремени дронови у реалном времену снимају засаде јагода и могу да идентификују здравствене проблеме попут недостатка хранљивих материја, болести или штеточина пре него што проблеми постану озбиљни. Топлотне камере откривају зоне у којима биљке трпе стрес због недостатка воде или неправилног заливања. Анализа боје лишћа помаже у детекцији симптома гљивичних и вирусних инфекција. Паметни сензори у зељишту мере ниво влаге, температуру и pH вредност, шаљући податке у реалном времену. Аутоматизовани системи за наводњавање користе ове податке за оптимално снабдевање водом, спречавајући прекомерно или недовољно заливање. Сензори анализирају количину хранљивих материја у земљишту, а затим дронови или роботизовани системи примењују ђубрива само на подручјима где су заиста потребна. На овај начин се оптимизује употреба хемикалија, смањују трошкови и негативан утицај на животну средину.

Аутор: Драгана Петровић

Извор: Агробизнис магазин

sr_RSSerbian
Close

Cart

Нема производа у корпи.