Има ли ове године зараде на житарицама?

Врућине су утицале на убрзани процес зрења, па је и принос просечан, око пет тона, а некада су јужнобанатски ратари убирали и седам тона хлебног зрна по хектару

Добрица – Скидање рода са око 22.500 хектара пшенице у општинама Опово, Панчево, Алибунар и Ковачица почело је средином јуна. Не памте јужнобанатски ратари да је жетва почела овако рано. Кажу не би ни то био проблем да читав период, од сетве до уласка комбајна у њиве, не обилује неповољним околностима, од климатских до тржишних.

Најранија жетва до сада

„Није било шта да се чека, па су комбајни ушли у оранице већ половином јуна, најраније до сада. Врућине су утицале на убрзани процес зрења, па је принос једва просечан, око пет тона по хектару, на неким парцелама и до четири тоне, а знало је да буде година када смо убирали и седам тона. Има и много пресушеног жита, са мањим класом. Томе су кумовале високе температуре. Кад је требало да буде кише, била је малтене суша, а и усев је сазрео много раније. Није помогло што смо поштовали календар радова, прихране и заштите од болести. И ту су временске неприлике, недостатак влаге кад је потребна, а после и високе температуре, урадили смо своје па је потрошено за трећину више материјала, а то поскупљује производњу”, каже за „Политику” Жива Радујев из Јаношика, који пшеницу скида са око 30 хектара, што своје, што закупљене земље у атару општине Алибунар.

Међутим, временски услови неће наудити приходима ратара као кретања на тржишту житарица, сматрају овдашњи произвођачи. Очекивана цена нове пшенице, од 24 динара, неће донети зараду, нарочито када се одбије закуп од око 800 евра, колико мора да се плати по хектару, и трошкови производње, који се крећу око 150.000 динара.

Чему се надају ратари?

„Немамо чему да се надамо и само да не буде још горе. Нама су овде потребни приноси од бар шест тона да бисмо били на нули. У таквој ситуацији профитирају пре свега откупљивачи и извозници, иако морам да кажем да је држава за сада испунила договор у вези са субвенцијама од 18.000 по хектару и да је испоштован повраћај горива до 100 литара по хектару пријављене површине. Међутим, нико не спомиње договорену исплату субвенција за сертификовано семе у износу од 17.000 динара по хектару, а не би ваљало да се настави са уредбама и забраном извоза, што знамо како је пореметило тржиште прошле сезоне”, објашњава овај јужнобанатски ратар.

Кукуруз, краљ поља, у четири општине региона заузима 65.100 хектара и по наводима стручњака за сада је у доброј кондицији, мада је на почетку било лошије ницање због слабе влаге у земљишту. Тренутној релативно доброј слици на њивама допринело је и што је киша стигла у прави час, али и чињеница да су недавне непогоде са градом заобишле поља под кукурузом у овом крају. Ипак произвођачи напомињу да му је у наредном периоду потребна киша, бар 30 литара по квадратном метру, што би гарантовало солидан род.

Пољопривредници се и ту прибојавају суше, која већ годинама уназад прати производњу. Уколико падавина не буде у оптималном року и ту ће, кажу, убрати губитке. За сада, додају, изгледа да ће и за кукуруз ово бити просечна година. Али далеко је скидање усева, па то важи само под условом да не буде неке катастрофалне суше у даљим фазама вегетације и зрења.

Мања употреба ђубрива

КОЛИЧИНА минералних ђубрива (азота и фосфора), коришћених у пољопривредној производњи широм Европске уније, износила је 9,8 милиона тона у 2022. години, што је представљало велики пад (од 10,3 одсто) у поређењу са претходном годином, објавио је данас Евростат.

Канцеларија ЕУ задужена за статистику додаје и да кумулативни пад износи 15,9 одсто у односу на релативни врхунац у 2017. години.

Зашто се мање минералног ђубрива користи?

Употреба ђубрива на бази азота у пољопривредној производњи ЕУ пала је на процењених 8,9 милиона тона у 2022. години, што је еквивалентно смањењу од 9,4 одсто у односу на годину дана раније.Највише ђубрива на бази азота коришћено је у земљама које су међу главним пољопривредним произвођачима у ЕУ, посебно у Француској (2,0 милиона тона) и Немачкој (1,1 милион тона).

Употреба фосфорних ђубрива у пољопривреди ЕУ износила је 0,9 милиона тона у 2022. години, што представља пад од 17,9 одсто у поређењу са 2021.

Земље са највећом употребом ђубрива на бази фосфора у пољопривреди 2022. године биле су Француска, Шпанија, Италија и Румунија, што је чинило око половине укупне употребе Европске уније.

Смањење употребе минералних ђубрива у ЕУ у 2022. делимично је повезано са наглим порастом цена ђубрива након почетка рата у Украјини и увођења санкција Русији, наводи Евростат.

Извор: Политика, Танјуг, Новости