Знате ли шта су агросолари и како се користе?

Почела је изградња прве агросоларне електране на малом пољопривредном газдинству у Србији. Агросоларне електране су пример одрживог коришћења земљишта, основна идеја је да соларне електране не заузимају само пољопривредне површине, већ да испод њих нешто може и да се гаји. Рибизле, рукола и чиста енергија ће се добијати са истог парчета земље.

У једном лепом сокаку надомак Ваљевске Каменице, села близу Ваљева, сместило се необично пољопривредно газдинство, Органела. На имању Павла Ђорђевића, окруженом нетакнутом природом, узгаја се органско воће и поврће.

Агросоларне електране у Кули

Али није само органска производња оно што Органелу издваја од већине осталих фарми у Србији. Биће ово прво пољопривредно газдинство са агросоларном електраном код нас.

То значи да ћемо са истог парчета земље добијати храну и енергију зеленог порекла. Изградња постројења већ је почела, а очекује се да се радови заврше већ ове недеље. Након тога уследиће садња пољопривредних култура.

„Испод панела ћемо гајити рибизле и руколу”, открива власник Органеле, Павле Ђорђевић. „Нама се показало да овде рибизле јако слабо расту зато што им смета Сунце и треба им засена коју ће им обезбедити панели. Тако ћемо искористити исту површину за ефикасније гајење хране и производњу струје.”

Али неће само панели помагати расту биљака, већ ће и биљке погодовати раду панела. „Биљке кроз процес евапотранспирације хладе панеле, а ово је посебно важно лети”, истиче Саша Петровић из Енергетске задруге Електропионир, која је изградила агросолар у близини Ваљева. „На температурама изнад 30 °Ц ефикасност панела опада, па им расхлађивање помоћу биљака иде у корист.”

У Ваљевској Каменици биће постављено укупно четрдесет осам панела, збирне снаге 17,5 киловата. Међутим, како објашњава Петровић, агросоларна електрана има своје специфичности у односу на конвенционална постројења.

„Сама конструкција соларних електрана се разликује. Панели се иначе постављају на конструкције висине шездесет центиметара, а у случају агросоларне електране то је преко три пута више. Панели ће бити полегнути на висини од два метра како би испод било простора да се гаје неке пољопривредне културе.”

Конструкија агросоларних панела је за око 50% скупља од стандардних соларних електрана

Ово резултује вишим трошковима при изградњи – према Петровићевим речима, конструкција агросоларних електрана је за око 50% скупља од стандардних соларних електрана. Самим тим, и улагање за агросоларну електрану у Ваљевској Каменици је било нешто веће – инвестиција износи око 24 хиљаде евра.

Електропионир и Органела настоје да – кроз овај својеврстан пилот-пројекат – покажу да је могуће да се градња соларних електрана удружи са пољопривредом, односно да зарад производње енергије не морамо да жртвујемо своје плодне баште и оранице.

„Ово је заправо пример одрживог коришћења земљишта”, оцењује Саша Петровић из Електропионира. „Основна идеја је била да соларне електране не заузимају само пољопривредне површине, већ да испод њих нешто може и да се гаји.”

Како су нам испричали наши саговорници, струја ће се продавати, а уз актуелне цене, агросоларна електрана могла би да се исплати тек за петнаестак година. Ипак, треба имати у виду да би енергија у будућности могла да поскупи, а да сама опрема за агросолар појефтини, што би овакве подухвате учинило исплативијим.

Павле Ђорђевић, Органела

Иако верују да не може сваки пољопривредник у нашој земљи да приушти себи агросоларну електрану, енергетска задруга и пољопривредно газдинство желе истовремено и да инспиришу друге да, у складу са својим контекстом и капацитетима, реплицирају њихов модел.

Док вредно користи топле фебруарске дане да направи високе леје за шаргарепе, Павле наглашава да ће помоћу агросоларне електране такође умањити свој карбонски отисак – с обзиром на то да се струја у Србији претежно генерише из угља. Уштеде угљен-диоксида процењују се на 28 тона годишње. То је еквивалентно количини гаса коју у истом временском периоду упије преко 1.300 стабала дрвећа.

Напослетку, ово неће бити једина соларна електрана на пољопривредном газдинству Органела. Павле за сопствене потребе гради прозјумерско постројење, снаге 8 киловата.

Нови пројекат је подржао Развојни програм Уједињених нација (УНДП).

Извор: energijabalkana.net