English
French
German
Italian
Према најавама из Брисела, у наредном буџетском периоду Европска унија планира да смањи средства за Заједничку пољопривредну политику (ЗПП) за више од 20 одсто. То би био историјски преседан – пољопривреда би у први пут пала на свега 15 процената европског буџета, што је најнижи ниво од оснивања Европске заједнице.
За земље као што је Хрватска, то би значило губитак око 1,3 милијарде евра у периоду од седам година. А за многе пољопривреднике – директан ударац на опстанак производње.
„Без европских потпора не бисмо могли бити конкурентни,“ каже Марио Пушкарић из Канишке Иве, који обрађује 700 хектара кромпира, лука и белог лука. „Захваљујући тим улагањима успели смо да повећамо производњу и смањимо трошкове. Ако тога не буде, многи ће морати да стану.“
Сличан страх осећају и сточари. Породица Трговац из Доње Петрићке, која има 45 музних крава, истиче да би ново смањење потпора било кобно: „Што не иде директно у храну, иде у машине и објекте. Ако то стане, млечарство пада на колена.“
Председник Хрватске пољопривредне коморе, Младен Јакоповић, истиче да без домаћег новца више неће бити могуће одржати производњу:
„Мораћемо да улажемо више из националног буџета. Европска комисија то дозвољава – до 200% у односу на европску омотницу. Досад смо користили око 20%, сада је минимум 30%, али биће потребно знатно више,“ упозорава он.
ОДБРАНА ДОМАЋЕ ПРОИЗВОДЊЕ
Министар пољопривреде Давид Влајчић најавио је да ће Хрватска снажно бранити своје интересе у Бриселу. „Постоји простор за појачано финансирање из националног буџета и то ће бити наш задатак. Хрватска пољопривреда и даље ће бити снажно финансирана,“ поручио је министар.
И поред милијарди евра које су последњих година пристигле из европских фондова, Хрватска бележи рекордан раст увоза хране. Пољопривредници све гласније траже да се промени начин расподеле средстава. „С мање новца можемо постићи боље резултате, само ако се средства усмере на праве произвођаче,“ каже Пушкарић.
Слично мисли и Ђурђица Трговац: „Онај ко заиста производи треба да добије тај новац. Не може се бити пољопривредник само на папиру.“
Пољопривредници посебно упозоравају на апсурде – попут милиона евра уложених у еколошке засаде ораха, који имају минималан принос и готово никакву тржишну вредност. Такав приступ, како кажу, довео је до тога да европски новац не служи развоју, већ одржавању статистике.
Serbian