Да ли треба преписати мађарски рецепт за успех у пољопривреди?

Због климатских промена оличених у дуготрајном сушама и периодима обилних падавина мађарска пољопривреда из године у годину трпи све веће губитке. Према прогнозама Института за пољопривредна истраживања, до 2050. приноси пшенице ће, чак и уз интензивно наводњавање, у просеку бити за око 10 одсто мањи него данас.

Стручњаци истичу да је наводњавање међу најделотворнијим решењима. Међутим, у Мађарској се тренутно наводњава свега 2,5 одсто земљишта покривеног биљкама којима је додатна вода нужна.

Једнодушан став мађарских пољопривредних истраживача јесте да су савремена знања неопходна за структурне промене у овој области, јер познавање традиционалних операција у будућности неће бити довољно. Са климатским променама све је неизвесније оптимално време различитих фаза радова у пољопривреди, од сетве до жетве, које је до сада било фиксирано у календару. Релативна технолошка заосталост мађарске пољопривреде, коју карактерише много малих и средњих приватних газдинстава, значајно доприноси спором прилагођавању пољопривреде на промене које ће у будућности бити неопходне.

Чаба Ђурица, ректор Мађарског универзитета за пољопривреду и природне науке, каже да смо се сви суочили са чињеницом да више није могуће производити потребне количине хране одговарајућег квалитета уз технологије, праксу и сорте биљака које постоје већ 30–40 година.

„Морамо да променимо наше размишљање. Растуће температуре померају климатске зоне, са просечним порастом температуре од једног степена Целзијуса већ 300 километара даље. Клима данашње Мађарске одговара Бугарској педесетих година прошлог века, а климатски појасеви су се значајно померили током два-три миленијума. Или ћемо се прилагођавати промењеним условима, што значи да морамо да гајимо различите врсте биљака, да користимо друге технологије, другачије начине обраде земљишта, или ће се све то, пре или касније, природно вратити. Ако дође до изненадне дуготрајне суше за коју нисмо припремљени, то би могло бити фатално. Тада, једноставно, неће бити хране”, упозорава Ђурица.

Он подсећа да само четири одсто запослених у мађарској пољопривреди има високо образовање. Зато истиче да је улога универзитета у промени садашњег стања у пољопривреди веома важна и да нове генерације инжењера у потпуности владају дигиталним технологијама, у чему он види веома важну подршку за проналажење решења.

„Млади су много флексибилнији, противе се стереотипима или догмама које старије генерације не могу да напусте. И то улива наду. Задатак је веома сложен, јер подразумева сарадњу науке, пољопривредника и владе, како одрживост не би била само слоган, већ имала и конкретно значење. Мора се осигурати да се еколошки систем не уруши у року од неколико година или деценија”, каже Ђурица и подсећа на прелиминарне процене да би се становништво Земље могло повећати на 11 милијарди до краја овог века.

Истраживања мађарских стручњака су показала да оплемењивање биљака значајно може повећати искоришћеност воде код усева. Успешни експерименти спроведени су последњих година на сортама пшенице из Мартонваша и Сегедина. Иако ова хлебна зрна дају мањи принос у условима екстремне суше, она су у стању да је преживе и наставе да доносе плодове.

У Институту за пољопривредна истраживања Мађарске академије наука у Мартонвашару кажу да поред нових сорти тестираних у специјалном стакленику званом фитотрон, који прецизно регулише температуру, влажност, састав и структуру земљишта, као и количину атмосферског угљен-диоксида, и неке традиционалне сорте такође могу бити отпорне на климатске промене. У оквиру неколико међународних пројеката, Институт за еколошка пољопривредна истраживања годинама истражује могућности поновног узгајања такозваних прастарих житарица. Ове биљке се могу успешно гајити чак и у подручјима са неповољним климатским условима, где се иначе узгајају новије врсте пшенице. Иако ове сорте имају мањи принос, богатије су микроелементима и дијететским влакнима, а и њихова протеинска структура је здравија.

Према мишљењу стручњака, против основних узрока климатских промена треба се борити глобално, али не треба занемарити ни мере у локалним срединама. Они препоручују да треба размислити о враћању пољопривредних земљишта са лошијим условима у тзв. природно стање. Микроклима тих подручја, како истичу, може се значајно побољшати осигурањем биолошке равнотеже флоре и фауне.

Извор: ПОЛИТИКА