Органска производња високоџбунасте боровнице постала је изузетно популарна у последњим годинама захваљујући њеној високој економској исплативости и великој потражњи на тржишту. Један од иновативних приступа у побољшању услова гајења је примена ретортног буковог угља, што је тема истраживања аутора Сање Живковић, Тање Васић, Биљане Михајловић, Вере Катанић, Бојане Василијевић, Дарка Јевремовића и Митре Дебасиса. Они су истраживали утицај овог угља на раст високоџбунасте боровнице сорте „Дјук“ и дошли до важних открића која могу бити од великог значаја за органске произвођаче.
Боровница је врста воћа која има специфичне захтеве када је у питању земљиште. Захтева кисела и добро дренирана земљишта са pH вредношћу од 4.2 до 4.8. Према подацима из студије, “земљишта богата органском материјом и хумусом штите осетљиви корен боровнице, чувајући стабилну влажност и температуру”. Међутим, ово није увек лако постићи у пракси, па је истраживање показало да примена ретортног буковог угља може значајно допринети побољшању квалитета земљишта.
Ретортни буков угаљ добија се путем термичке конверзије дрвета буковине и поседује бројне предности за земљиште. Аутори су нагласили да овај материјал има “способност задржавања воде и апсорбовања сувишне влаге, што доприноси бољој аерацији земљишта и стабилизацији pH вредности”. У истраживању је коришћено три различите количине угља (150 г, 100 г и 50 г по биљци), које су упоређене са контролном групом без додатка угља. Резултати су били веома обећавајући.
У првој години експеримента, биљке које су третиране са 150 г угља имале су просечну дужину изданака од 14,5 цм, док су биљке из контролне групе имале свега 5,58 цм. У другој години, дужина изданака код биљака са 150 г угља порасла је на 19,08 цм, док су контролне биљке достигле тек 7,58 цм. Аутори су истакли да “примена ретортног буковог угља показује значајан утицај на раст и развој боровнице у оба посматрана периода”.
Поред дужине изданака, примећен је и значајан пораст броја изданака код третираних биљака. У другој години, биљке третиране са 150 г угља имале су у просеку 8 изданака, док су контролне биљке имале само 4. Ово указује да ретортни угаљ не само да повећава дужину изданака, већ подстиче и њихов број, што је од кључне важности за повећање приноса. Једна од кључних предности ретортног буковог угља је његова способност да стабилизује киселост земљишта, што је од виталног значаја за успешну производњу боровница. Земљиште са неправилном pH вредношћу може негативно утицати на раст биљака, што је чест проблем у многим регионима. “Редовно праћење пХ вредности и примена угља може помоћи да се избегну флуктуације које могу наштетити осетљивим кореновима боровнице”, наглашавају аутори.
Осим тога, ретортни буков угаљ доприноси бољем задржавању воде у земљишту, што је кључно за биљке попут боровнице које захтевају сталну, умерену влажност. Прекомерна влага може довести до труљења корена, док сувоћа узрокује да биљке пате од стреса. Примена угља омогућава да се овај баланс одржи на оптималном нивоу, што смањује ризик од болести и повећава отпорност биљака.
Аутори истичу да су “резултати добијени у овом истраживању важни не само за унапређење производње боровница, већ и за решавање проблема са отпадним материјалом из производње угља”. Примена угља у пољопривреди може имати еколошке и економске предности, с обзиром на то да се овај материјал производи из обновљивих извора и доприноси смањењу потребе за вештачким ђубривима.
Иако су резултати истраживања обећавајући, аутори наглашавају да је потребно спровести даља истраживања како би се утврдиле оптималне количине угља за различите типове земљишта и сорте боровница. Такође, потребно је испитати утицај угља на приносе и квалитет плода, што ће омогућити његову широку примену у комерцијалној производњи. У закључку, примена ретортног буковог угља у органској производњи боровница доноси бројне предности, укључујући побољшање раста и развоја биљака, повећање броја изданака и стабилизацију пХ вредности земљишта. Ова метода представља практично решење за произвођаче који желе да унапреде своје засаде боровница, истовремено смањујући трошкове и утицај на животну средину.
Ово је само део рада који је објавио Институт за воћарство у Чачку: https://www.casopisnvd.rs/pdf-dow/57_217-218/5.pdf