ПИС Србије скреће пажњу да је веома важна мера заштите која се спроводи у јесењем периоду у засадима леске примена бакарних препарата у циљу смањења инфективног потенцијала патогена проузроковача бактериозних обољења, међу којима је најважнија бактериозна пламењача леске (Xanthomonas arboricola pv. corylina).

Бактерија презимљава у зараженим пупољцима и рак ранама које представљају основни извор инокулума. На гранама и стаблу леске долази до пуцања коре и формирања рак рана у оквиру којих се може појавити бактеријски ексудат у виду жућкасте превлаке.

Први знаци обољења уочавају се на пупољцима рано у пролеће који постају тамносмеђе боје и не отварају се. На листу се јављају ситне влажне угласте пеге ограничене нервима. Влажне угласте пеге на почетку имају жутозелену боју, а касније постају црвенкасто браон боје. Симптоми се могу уочити на свим наџемним деловима биљке: лишћу, леторастима, стаблу, пупољцима и плодовима.У повољним условима пеге се шире и спајају у веће, нектотичне зоне неправилног облика. Леторасти се суше, док се на плодовима уочава пегавост и некроза.

Бактерија улази у биљку кроз природне отворе (стоме на листу) или кроз механичке ране настале резидбом, градом или при опадању лишћа.

Бактерија се одржава у опалом лишћу на површини земљишта. Инфекција биљака се углавном остварује током јесени у време опадања лишћа и током првог дела вегетације у пролеће када долази до инфекције листова, грана, летораста и плодова.

Веома је штетна у младим засадима леске где често долази до изумирања биљака, док у старијим засадима долази до редукције лисне масе, увенућа родних грана и гранчица што се све одражава на квалитет и принос плодова.

Илустрација: Пољопривредним произвођачима се препоручује спровођење мера заштите по завршетку сакупљања плодова

У повољним условима за развој као што су температуре око 20°Ц и кишовито време унутар једног засада, бактерија се преноси кишним капима, контаминираним алатом за резидбу, а може се пренети и зараженим садним материјалом.

Пољопривредним произвођачима се препоручује спровођење мера заштите по завршетку сакупљања плодова као и механичке мере које подразумевају уклањање свих грана са симптомима обољења, механичким оштећењима која представљају „улазна врата“ за остварење инфекције од стране разних патогена за наредну вегетацију.

Превентивне мере заштите подразумевају коришћење здравог садног материјала, током резидбе обавезна дезинфекција алата за резидбу после сваког пресека како се зараза не би ширила даље.

Због могућих кишних падавина, ПИС Србије пољопривредним произвођачима препоручује примена хемијских мера заштите једним од наведених препарата на бази бакра:

  • Cuprozin 35 WP (a.m. bakar-oksihlorid) – 2,2–3 kg/ha
  • Curenox 50 WP (a.m. bakar-oksihlorid) – 1,5–2 kg/ha
  • Cobox (a.m. bakar-oksihlorid) – 2,2–3 kg/ha
  • Cuprablau Z 35 WP (a.m. bakar-oksihlorid) – 2 kg/ha
  • Nordox 75 WG (a.m. bakar-hidroksid) – 0,3%
  • Grifon SC (a.m. bakar-oksihlorid + bakar-hidroksid) – 3,5 l/ha

Спровођење третмана препоручује се по мирном и тихом времену без ветра уз утрошак веће количине воде.

Извор: https://www.agrotv.net/jesenji-tretman-bakarnim-preparatima-kljucan-za-zastitu-leske/

sr_RSSerbian
Close

Cart

Нема производа у корпи.