English
French
German
Italian
Најновије технологије, попут вештачке интелигенције, дронова, сензора и паметних система управљања, више нису тема само научних конференција. Оне постају стварност и у српским селима, пластеницима и виноградима. Управо том темом бавила се једна од најпосећенијих панел дискусија на 92. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду.
– Започели смо примену дронова у пољопривреди пре 12 година. Данас, кроз даљинску детекцију и обраду података, фармерима дајемо „агрономски рендген“ – слику стварног стања на њиви, која им омогућава да брже и тачније доносе одлуке – истакао је др Момир Алвировић, један од пионира прецизне пољопривреде у Србији.
Ипак, техничка средства сама по себи нису довољна. Потребна је и спремност да се уђе у промену.
– Немамо луксуз да чекамо да младе генерације саме преузму ствар. Морамо радити са свим старосним групама. Србија има потенцијал, инфраструктуру и чак све већу свест о значају дигитализације. Оно што нам недостаје је храброст и едукација – нагласио је Срђан Тадић, консултант за нове технологије у аграру.
Стручњак за примену ИА у агробизнису Милан Банић сматра да кључ лежи у конкретним доказима:
– Фармери желе да виде да им технологија доноси резултате. Не верују у апстрактно – него у приносе, уштеде, конкретну зараду. Када то виде, улагања престају да буду проблем.
Јасну поруку послао је и професор др Владимир Црнојевић, директор Института BioSense:
– Вештачка интелигенција већ улази у све поре живота – и полако, али сигурно, и у пољопривреду. Време је да системски ускладимо образовање, субвенције и подршку, како бисмо били у кораку с револуцијом која се већ дешава.
Иако је пољопривреда по природи конзервативан сектор, у Србији се већ виде позитивни примери. Употреба дронова, сателитског надзора, паметних наводњавања и ИА алата постаје све чешћа – не само у великим системима, већ и на мањим газдинствима.
Порука са Сајма је јасна: ко сада улаже у знање и иновације, неће само преживети – него ће водити.
Извор: РТ Војводина 1
Serbian