Велики извозни посао који враћа наду домаћем овчарству

Док је касно увече на писти владала ужурбаност, а радници пажљиво утоварали кавезе са живом јагњади у теретни авион, постало је јасно да Србија ових дана исписује једну нову страницу свог сточарства. Са београдског аеродрома испраћен је један од првих авиона који превози живу јагњад ка Алжиру, а читав посао већ сада се оцењује као један од највећих и најсложенијих организованих извоза живе стоке из Србије у последњих неколико година.

Укупно ће бити реализовано 10 авионских летова, а у Алжир ће бити транспортовано око 4.200 грла живе јагњади са домаћих фарми. Посебну тежину овом послу даје чињеница да се не извози месо, већ жива стока, што подразумева далеко сложенију организацију, строге ветеринарске процедуре, контроле добробити животиња и прецизно усклађен транспорт.

Испраћају једног од авиона присуствовао је и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић, који је истакао да овај извоз представља важан успех за домаће сточарство и велики корак ка отварању нових тржишта.

„Данас испраћамо један од десет авиона који живу јагњад из Србије превозе ка Алжиру и желим да честитам свим учесницима у овом послу. Посебно је важно што не извозимо јагњетину, већ живу јагњад, што читав процес чини много сложенијим и захтевнијим. Потребно је обезбедити ветеринарске услове, транспорт, добробит животиња, организацију утовара и прецизну координацију свих служби како би летови могли свакодневно да се реализују“, рекао је министар.

Он је посебно похвалио организацију читавог процеса и сарадњу извозника, државних институција и сточара.

„Желим да честитам Чаби и његовом тиму на изузетно обављеном послу и организацији. Изузетно сам задовољан како је све протекло — од откупа јагњади на терену, преко сабирног центра и ветеринарских процедура, до транспорта и организације летова. Ово је пример како држава, привреда и пољопривредници могу заједно да ураде велики посао“, поручио је Гламочић.

Министар је нагласио да је држава обезбедила пуну подршку како би извоз могао да се одвија без застоја.

„Да би авиони могли свакодневно да полећу ка Алжиру, било је неопходно обезбедити и континуиран рад свих служби. Захвалан сам људима из ветеринарске инспекције, граничних служби и царине, која је радила и током викенда како би читав процес извоза текао несметано“, истакао је министар.

Центар читаве организације налази се у Војводини, где се у регистрованом сабирном центру капацитета 12.000 грла свакодневно прикупљају јагњад из више делова Србије. Организатор извоза, Чабо, каже да је реч о изузетно захтевном послу у коме нема простора за грешку.

Чаба Боршош

„Ово је велики и озбиљан посао и за нас из организације, али и за домаће сточаре. Жива јагњад се не могу транспортовати као било која друга роба. Све мора бити прецизно организовано — од откупа на терену, ветеринарских прегледа и припреме документације, до транспорта на аеродром и утовара у авионе“, објашњава Чабо.

Он истиче да су партнери из Алжира заинтересовани за српску јагњад након добрих искустава са претходним испорукама у Либију.

„После добрих искустава са Либијом, отворило се и тржиште Алжира, што је велика ствар за Србију и наше овчарство. Најважније је да домаћи људи имају сигуран откуп и да виде перспективу да наставе производњу“, рекао је он.

А да је сигуран откуп најважнији за домаће сточаре, потврђују и сами произвођачи који су довозили јагњад у сабирни центар. „Да нема сигурног откупа, тешко бисмо могли да радимо. Кад знаш да имаш коме да продаш јагњад, онда можеш мирније да планираш производњу и да останеш у овом послу“, рекао је сточар из околине Сенте. Други произвођач додаје да људи често виде само коначну цену, али не и све трошкове и труд који стоје иза једног јагњета.

„Сви гледају колико се добије кад продаш јагње, а нико не рачуна колико оно поједе док стигне довде. Али, кад имаш сигуран пласман, онда ипак има воље да се ради“, казао је произвођач јагњади из Сенте.

Међу сточарима који су учествовали у овом извозу био је и Бошко Душан из Лалића код Оџака, чија се породица генерацијама бави овчарством.

„Није ово лак посао, али кад имаш сигуран откуп и кад знаш да твоја јагњад иду чак до Алжира, онда човек види да се труд ипак исплати. Ми смо цео живот у овоме, радимо породично и боримо се да останемо на селу. Кад продаш већи број јагњади, онда већ има неке рачунице и воље да наставиш даље“, каже Бошко.

У разговору са сточарима може се чути да многи овакве послове доживљавају као преко потребну сигурност у времену када су трошкови производње све већи, а тржиште често нестабилно.

„Кад има извоза, онда има и наде за нас на селу. Овако човек види да његов труд ипак нешто вреди“, поручили су произвођачи док су посматрали утовар јагњади у авион.

Овај извоз, осим економског, има и снажан симболички значај. Показује да Србија има капацитет да испуни строге међународне стандарде, али и да домаће сточарство, упркос бројним изазовима, и даље има потенцијал да буде конкурентно на великим светским тржиштима.

За многе људе у војвођанским селима ово није само један посао. Ово је доказ да труд на селу ипак може да стигне далеко — чак и до Алжира.