Бахато: За један килограм јабука плаћају један цент!

Тако је удружење произвођача овог воћа из Хрватске недавно упозорило да због притиска откупљивача и јефтине робе из суседних земаља своје јабуке тешко пласирају на тржиште, па се за опстанак боре продајом воћа на кућном прагу. Уз борбу с временским условима њихов опстанак додатно отежавају откупљивачи и увозна роба која се на тржиште пласира преко трговинских ланаца. Зато је, кажу, много домаћег воћа из прошле сезоне још у хладњачама.

Упозоравају и да откупљивачи килограм јабука тренутно фактуришу по један цент и да то „ниједна производња не може да издржи”, пренео је портал „Сибиз”.

– Дошло је до поремећаја на тржишту јабука. Произвођачи су заиста у тешкој ситуацији. И у нашим хладњачама су велике количине тог воћа, што може бити проблем јер стижу јагоде, и искрено не знам како све то превазићи – изјавио је за „Политику” професор Зоран Кесеровић, један од водећих домаћих стручњака за воћарство.

Он напомиње да је глобално тешка ситуација и да је Србија на Блиски исток извозила веће количине јабука, али да је тренутно све отежано.

– У оваквим околностима, такође и с Украјинцима који нуде своју јефтину јабуку, сматрам да је потребно мењати политику подстицаја – истиче наш саговорник и додаје да они не могу бити исти у ратарству као и у воћарству, повртарству и виноградарству. Мислим да субвенције у воћарству (али и повртарству) морају да буду далеко веће, као што је у ЕУ – поготово за интензивне културе.

– Зато што ту запошљавате доста људи, и зато што је реч о породичним бизнисима. Србија тренутно једино остварује суфицит у извозу воћа и прерађевина од воћа и то указује да се овај сектор мора чувати. Ако то не урадите, имаћете проблеме економске, природе социјалне и демографске – сматра професор Зоран Кесеровић. Ивана Албуновић Извор: Политика

Извоз малина у 2024. премашио 37 милиона евра

Ако погледамо трговину пољопривредним производима у 2023. години Србија је остварила суфицит од преко 1,3 милијарде евра. Све што смо извезли из категорије пољопривредно прехрамбених производа вредело је 4,64 милијарде евра док смо за увоз дали 3,34 милијарде евра. Када погледамо прва два месеца 2024. Можемо видети да је извоз био вредан нешто више од 102 милиона евра а увоз око 56 милиона евра.

Оно што је занимљиво је и да смо у трговини са ЕУ направили дефицит од око 16 милиона евра јер смо у 2023. години извезли робу вредну 2,17 милијарди евра а за увоз робе потрошили 2,33 милијарде евра.  Са друге стране, са Руском Федерацијом направљен је велики суфицит али је размена робе значајно мања. Наиме, Русији смо продали робу вредну нешто мање од 300 милиона евра док смо из Русије увезли робу вредну 101 милион евра објавио је Агробизнис магазин.

Занимљиво је погледати како смо трговали воћем а посебно малином. Извезли смо воће у вредности од око 731,5 милиона евра док смо увезли за око 311 милиона евра. Ако погледамо само малине извоз, како волимо да кажемо црвеног злата у 2023. години, био је 73 260 тона за шта смо зарадили 282,6 милиона евра. Према најновијим подацима, у јануару и фебруару 2024.године, извезли смо 14 179  тона малине чија је вредност остварена од око 37,8 милиона евра. Ако бисмо угрубо рачунали то би значило да је просечна цена малине била 2,7 евра по килограму. Што се тиче увоза малине забележено је да је у 2023.години увезено 3313 тона малине у вредности од око 10 милиона евра док је у јануару и фебруару 2024.године увезено 302 тоне малине што се може претпоставити да је реч о увозу свеже малине за шта смо потрошили 741  000 евра.