Када се и поред одласка “преко гране” многи људи из Србије одрекну доста погодности које носи живот по принципу “свој на своме“, у тим случајевима се труде да из Србије добију барем нешто што их може подсетити на родни крај, а то је неретко храна.

Ипак, наша дијаспора сасвим солидно познаје прилике у држави и сходно томе зна када се и на који начин прави деликатеси могу набавити а да притом доживљај одличне исхране не опада ни на који начин.

Као једно од решења им је свакако пољопривредно газдинство Карановић, које се налази у селу Рудница подно једне од наших најлепших планина, Копаоника.

На овом газдинству, по речима наше саговорнице Ане, животиње живе слободно, краве су на испаши највећим делом године, након чега се хране ливадским биљем које је ручно скупљано током лета. Кокошке живе без кавеза и без ограда, и иду где им је воља, а поврће и воће се производи без трунке пестицида.

Илустрација: Анине краве током највећег дела године слободно пасу на ливади

Наша дијаспора је одушевљена домаћим производима које до њих из овог газдинства стиже преко курирске службе.

Ана наводи да пошиљке широм Србије шаље неколико пута месечно, а на наше питање како успева да своје производе изрекламира одговара:

– Користим углавном друштвене мреже, које су свакако главни вид промоције, али ипак је лепа реч између људи и њихова топла препорука и даље најбоља могућа реклама – откива нам она.

С обзиром да се ради о производима који изискују доста рада и пажње, јер у себи немају пестициде и конзервансе, занимало нас је да ли је Ана задовољна својом зарадом и томе слично.

– Ко се бави овим послом мора да буде спреман на ризике и самим тим минусе. Пошто је производња таква каква јесте, једне године можете, рецимо, добити врло велике приносе парадајза, али следеће нећете убрати ниједан. Овај посао дефинитивно није за материјалисте, али ми се не жалимо јер свакако имамо рачуна да се овиме бавимо – каже нам Ана.

Њено газдинство у својој понуди има велики број занимљивих и хранљивих деликатеса, али се свакако издвајају димљени качкаваљ са зачинима као и сирупи на разблаживање, као један од најбољих видова освежења током целе године. Поред стања које влада у српским селима, Ана може свакако бити светао пример свима који се премишљају да једног дана наставе тамо где су стали њихови преци и да на својим имањима производе, барем за своје потребе, храну о чијем пореклу не морају мозгати.

Илустрација: Анин димљени качкаваљ је изузетно познат и тражен

НАКОН СТУДИЈА ПОВРАТАК НА СЕЛО

Она нам открива да је после завршених студија у Крагујевцу и стеченог звања биолога одлучила да се врати у своје село.

– Ово имање су одржавали моји родитељи, а ја о њему бринем последње четири године, док је мој главни мотив да се овим бавим био мој боравак на студијама где нисам могла да се храним на онај начин какав сам желела, те сам хтела да то сада пробам да пружим другима – додала је.

Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/4344124/vratila-se-iz-bivse-prestonice-na-selo-zbog-jedne-stvari-u-gradu-joj-to-najvise-falilo-a-sada-pomaze-nasim-ljudima-u-dijaspori

sr_RSSerbian
Close

Cart

Нема производа у корпи.