Агробизнис

Ове године жетвене дане провели смо на имањима колеге Горана Ерора са РТВ-а који се, иначе, са породицом бави пољопривредном производњом, од ратарства до сточарства. Горан је ове године имао 10 хектара под пшеницом а сортимент су чиниле Арнова ЛГ, Сомтуосо ЦС, Софру РЊА, Солензара РЊА, Марвел КЊС, Овалие и Лидеина. Остварио је просечан принос од 3,7 т по јутру, а хектолитарка једииница је била од 72 до 78, влага је била 11 док је протеина било од 18 до 21.

Бројке показују да један од три купаца хране за кућне љубимце мисли да коришћење биљних састојака чини храну за кућне љубимце много здравијом. Истовремено, произвођачи хране за кућне љубимце се све више суочавају са мањом доступношћу и променом цена, углавном за месо. Као резултат тога, многи произвођачи су вољни да истраже нове изворе протеина и диверсификују свој портфељ. Очигледно је да Србија овде може да има велику шансу да своје сировине искористи за прераду у готове производе за кућне љубимце. Надамо се да ће их текст који преносимо инспирисати за тај посао.

Управни одбор Задружног савеза Војводине констатовао је да се земљорадничке задруге и пољопривредници налазе у неповољном положају, који је кулминирао са великим падом цена пшенице и великим трошковима сетве. У складу са тим упућени су захтеви Министарству пољопривреде за већим давањима по хектару, ослобађањима од пореза на услуге, мањим каматама на кредите. Детаљније на задружним странама.

Завршен је још један сајам пољопривреде у Новом Саду, овог пута јубиларни 90. Свега је било, и лепо је било, али крава није било! Више о свему на странама које следе.

Малина нам поново осцилира у цени, ниска понуђена цена није добра ни за производњу ни за перспективу у наредним годинама. Како смо пословали када је у питању малина објављујемо детаљно, али смо се бавили и повртарством где у укупном рачуну бележимо добар резултат, али када се погледа детаљније увоз лука и кромпира је све значајнији.

Удружење новинара за пољопривреду АГРОПРЕСС организовало је занимљиву радионицу где су стручњаци представили различита решења за унапређење пословања газдинства. Већина решења смањује учешће рада људи за које знамо да влада дефицит и да је тешко наћи радника, а ретко доброг радника то је већ немогућа мисија.

Обилне падавине крајем маја и почетком јуна, направиле су огромну штету на усевима и у домаћинствима и, док ово пишемо, кише лију и уништавају мукотрпан рад. Како наш народ каже и то ће проћи, а да ли ћемо нешто из тога научити остаје да видимо.

У малињацима је актуелна резидба и везивање. Уколико у шпалиру има изданака са превременим бочним гранчицама треба их уклонити, а за везивање изабрати изданке без бочних гранчица, уједначене дебљине и без присутних знакова оболења. Оштро скраћивање изданака у пролеће има више недостатака. Приноси се смањују, а крупноћа плодова не повећава, нови изданци могу да заклоне родне гранчице па је берба отежана, плодови дозревају касније него при умереном орезивању. Истовремено се на друштвеним мрежама води оштра дебата о цени малине у предстојећој сезони.

По свему судећи биће доста изазовна година када је реч о малини али и другим културама јер били ми спремни или не да прихватимо чињеницу да рат у Украјини итекако има утицаја и да је стандард европљана уздрман. Било како било радити се мора а треба и увести Е-аграр који ће нам помоћи да убрзамо исплату субвенција али и смањимо могућности за корупцију.

Србија је почела са применом дигиталне пољопривреде која нам може помоћи у процесу исплате подстицаја за пољопривреду и то на више начина! Аутоматизовани системи за евиденцију података о усевима и животињама, који се користе у дигиталној пољопривреди, могу омогућити брже и прецизније прикупљање потребних података за исплату подстицаја.

Дигиталне технологије такође могу помоћи у повећању праведности и видљивости за јавност процеса исплате подстицаја, кроз аутоматизовање и дигитализацију процеса и олакшавање приступа релевантним подацима. Коришћењем нових технологија у процесу исплате подстицаја, доћи ће до скраћивања временског периода потребног за исплату, као и до смањења потенцијалне грешке у процесу реализације захтева.

Очекује се да ће иновације у овом сектору, кроз дигитализацију, помоћи у јачању ефикасности процеса исплате подстицаја за пољопривреду. То може довести до повећања задовољства пољопривредника и подржати раст сектора. Остаје да се види да ли ћемо у томе и успети. До тада треба да радимо на томе напорно и вредно, чак више него на њиви или штали. А ту посла увек има, зато у наставку теме које могу помоћи у унапређењу вођења газдинства…

Ове године жетвене дане провели смо на имањима колеге Горана Ерора са РТВ-а који се, иначе, са породицом бави пољопривредном производњом, од ратарства до сточарства. Горан је ове године имао 10 хектара под пшеницом а сортимент су чиниле Арнова ЛГ, Сомтуосо ЦС, Софру РЊА, Солензара РЊА, Марвел КЊС, Овалие и Лидеина. Остварио је просечан принос од 3,7 т по јутру, а хектолитарка једииница је била од 72 до 78, влага је била 11 док је протеина било од 18 до 21.

Бројке показују да један од три купаца хране за кућне љубимце мисли да коришћење биљних састојака чини храну за кућне љубимце много здравијом. Истовремено, произвођачи хране за кућне љубимце се све више суочавају са мањом доступношћу и променом цена, углавном за месо. Као резултат тога, многи произвођачи су вољни да истраже нове изворе протеина и диверсификују свој портфељ. Очигледно је да Србија овде може да има велику шансу да своје сировине искористи за прераду у готове производе за кућне љубимце. Надамо се да ће их текст који преносимо инспирисати за тај посао.

Управни одбор Задружног савеза Војводине констатовао је да се земљорадничке задруге и пољопривредници налазе у неповољном положају, који је кулминирао са великим падом цена пшенице и великим трошковима сетве. У складу са тим упућени су захтеви Министарству пољопривреде за већим давањима по хектару, ослобађањима од пореза на услуге, мањим каматама на кредите. Детаљније на задружним странама.

Завршен је још један сајам пољопривреде у Новом Саду, овог пута јубиларни 90. Свега је било, и лепо је било, али крава није било! Више о свему на странама које следе.

Малина нам поново осцилира у цени, ниска понуђена цена није добра ни за производњу ни за перспективу у наредним годинама. Како смо пословали када је у питању малина објављујемо детаљно, али смо се бавили и повртарством где у укупном рачуну бележимо добар резултат, али када се погледа детаљније увоз лука и кромпира је све значајнији.

Удружење новинара за пољопривреду АГРОПРЕСС организовало је занимљиву радионицу где су стручњаци представили различита решења за унапређење пословања газдинства. Већина решења смањује учешће рада људи за које знамо да влада дефицит и да је тешко наћи радника, а ретко доброг радника то је већ немогућа мисија.

Обилне падавине крајем маја и почетком јуна, направиле су огромну штету на усевима и у домаћинствима и, док ово пишемо, кише лију и уништавају мукотрпан рад. Како наш народ каже и то ће проћи, а да ли ћемо нешто из тога научити остаје да видимо.

У малињацима је актуелна резидба и везивање. Уколико у шпалиру има изданака са превременим бочним гранчицама треба их уклонити, а за везивање изабрати изданке без бочних гранчица, уједначене дебљине и без присутних знакова оболења. Оштро скраћивање изданака у пролеће има више недостатака. Приноси се смањују, а крупноћа плодова не повећава, нови изданци могу да заклоне родне гранчице па је берба отежана, плодови дозревају касније него при умереном орезивању. Истовремено се на друштвеним мрежама води оштра дебата о цени малине у предстојећој сезони.

По свему судећи биће доста изазовна година када је реч о малини али и другим културама јер били ми спремни или не да прихватимо чињеницу да рат у Украјини итекако има утицаја и да је стандард европљана уздрман. Било како било радити се мора а треба и увести Е-аграр који ће нам помоћи да убрзамо исплату субвенција али и смањимо могућности за корупцију.

Србија је почела са применом дигиталне пољопривреде која нам може помоћи у процесу исплате подстицаја за пољопривреду и то на више начина! Аутоматизовани системи за евиденцију података о усевима и животињама, који се користе у дигиталној пољопривреди, могу омогућити брже и прецизније прикупљање потребних података за исплату подстицаја.

Дигиталне технологије такође могу помоћи у повећању праведности и видљивости за јавност процеса исплате подстицаја, кроз аутоматизовање и дигитализацију процеса и олакшавање приступа релевантним подацима. Коришћењем нових технологија у процесу исплате подстицаја, доћи ће до скраћивања временског периода потребног за исплату, као и до смањења потенцијалне грешке у процесу реализације захтева.

Очекује се да ће иновације у овом сектору, кроз дигитализацију, помоћи у јачању ефикасности процеса исплате подстицаја за пољопривреду. То може довести до повећања задовољства пољопривредника и подржати раст сектора. Остаје да се види да ли ћемо у томе и успети. До тада треба да радимо на томе напорно и вредно, чак више него на њиви или штали. А ту посла увек има, зато у наставку теме које могу помоћи у унапређењу вођења газдинства…