500 милиона евра за ђубриво: помоћ стиже, али пољопривредници траже више

Европска унија најавила је мобилизацију додатних средстава како би ублажила последице наглог раста цена минералних ђубрива. Након представљања Акционог плана за ђубрива, Европска комисија донела је одлуку да резерву за кризне ситуације у пољопривреди повећа са досадашњих 200 милиона на укупно 500 милиона евра.

Истовремено, државама чланицама остављена је могућност да ова средства додатно увећају националном подршком у износу до 200 одсто од додељеног износа.

Ова одлука представља први конкретан одговор Брисела на кризу која би могла да има далеко дугорочније последице него што се тренутно процењује.

У пољопривредним организацијама поздрављају чињеницу да је тема високих цена ђубрива добила место високо на политичкој агенди, уз оцену да је значајну улогу у томе имала и снажна иницијатива европских пољопривредних удружења Copa-Cogeca. Посебно се истиче ангажовање европског комесара за пољопривреду Кристофа Хансена и брза реакција Европске комисије.

Ипак, прве реакције показују да оптимизам није без резерве.

Према оцени Copa-Cogeca, износ од 500 милиона евра, када се расподели на милионе европских пољопривредника, неће бити довољан да надокнади додатне трошкове настале услед високих цена ђубрива ни у кратком ни у средњем року.

Додатну забринутост изазива чињеница да Европска унија није одлучила да суспендује механизам царинског опорезивања угљеника на границама (CBAM) за ђубрива, иако пољопривредне организације тврде да би управо та мера донела најбрже олакшање.

Према проценама Copa-Cogeca, само током 2026. године трошак овог механизма за пољопривреду могао би да достигне чак 820 милиона евра.

У пракси то значи да ће европски произвођачи, поред високих цена на тржишту, наставити да носе и додатне регулаторне трошкове.

Још једно важно питање јесте и начин расподеле најављене подршке.

Средства ће бити исплаћивана кроз кризну резерву Заједничке пољопривредне политике, која није намењена искључиво за подршку куповини ђубрива већ служи за реаговање у различитим кризним ситуацијама у пољопривреди.

Истовремено, поједине државе већ траже помоћ за друге секторе који су погођени ванредним околностима, што додатно отвара питање колико ће новца реално стићи до произвођача.

Неизвесност постоји и када је реч о националном суфинансирању јер није извесно да ће све државе имати довољно буџетског простора или политичке воље да издвоје додатна средства.

Зато пољопривредне организације поручују да финансијска подршка сама по себи неће бити довољна.

Траже се и регулаторне мере које би одмах смањиле притисак на производњу, укључујући привремено ублажавање ограничења из Директиве о нитратима за стајњак и дигестат, као и већу транспарентност тржишта.

Иако је производна сезона за 2026. годину још у току, пажња се већ усмерава ка обезбеђивању довољних количина ђубрива за 2027.

Према информацијама које стижу са терена широм Европе, све више пољопривредника разматра измене у плодореду, смањење употребе минералних ђубрива, а у појединим случајевима и остављање дела земљишта необрађеним.

Такве одлуке могу директно да утичу на обим производње, стабилност снабдевања храном и додатно подстакну раст цена за крајње потрошаче.

Питање више није да ли ће високе цене утицати на пољопривреду, већ колико ће Европа бити спремна да на време реагује.