Јефтиније гориво за пољопривреднике омогућава и појаву шверца?

Зашто је у Србији и после узастопног снижења цена последњих недеља дизел и даље после Албаније најскупљи? Да ли на крајњу малопродајну цену на пумпама више утиче цена нафте, компанијска цена или државна захватања? И где је Србија по висини удела државних намета у цени горива у односу на окружење? Да ли ће бити ограничена количина евродизела који пољопривредници већ готово две године могу неограничено да купују по заштићеној цени од 179 динара, посебно имајући у виду да је држава ограничила количину горива на коју ће пољопривредници од 1. јануара имати право на поврат акцизе. Ако је 100 литара дизела количина горива потребна за обраду хектара земље и за коју ће паорима бити враћено 50 динара по литри, која је намена горива преко те количине коју само пољопривредници могу да купе по привилегованој цени од 179 динара?

Најављени начин продаје горива пољопривредницима ће решити једно важно питање, али по свему судећи на такав начин да ће додатно продубити већ постојећи поремећај на тржишту моторних горива. Одлука да се аграру обезбеди јефтиније гориво у време енергетске кризе је донета у најбољој намери. Али на начин који захтева од нафтног сектора продају горива далеко испод реалне цене, који уз то 70 одсто бензинских станица доводи у неравноправан положај и отвара врата за бројне злоупотребе и шверц овог горива. Логично би било да пошто већ имају заштићену цену од 179 динара уз аграрну картицу и добијају још и повраћај од 50 динара да им се тих 50 динара одузима од цене која важи на пумпама а која је тренутно 202 динара. Овако ће на разлици у цени неко моћи лепо да заради препродајући овај евродизел, који је по карактеристикама исти као евродизел за аутомобиле. На губитку су држава и Нафтна индустрија Србије, која мора по тој цени да продаје паорима гориво.

Ово су само нека од питања која су се могла чути на радионици Националног нафтног комитета посвећеног проблемима домаћег и регионалног тржишта горива и начинима формирања цене деривата код нас и околини, као и одлукама и уредбама које су тренутно на снази, а које се тичу акцизне политике и ограничења цене нафтних деривата.

Анализа тржишта потврђује да су од 2011. до данас акцизе на бензин, дизел и течни нафтни гас значајно повећане. Код дизела скоро дупло: са 30,47 на 64,24 динара по литру, док је код бензина са 44,70 повећана на 62,47 динара. Истовремено је овај намет на ТНГ ауто-гас као алтернативно еколошко гориво са 15,24 отишло на 48,78 динара по килограму. При томе, треба имати у виду да је држава због значајног скока цене нафте у последње две године смањивала акцизе и до 20 одсто номиналне вредности, што је значајно допринело смањењу цена на пумпама. По том основу је, како је већ потврђено, избила око 50 милиона евра прихода из републичке касе.

То је, како је објаснио Томислав Мићовић, генерални секретар УНКС, ствар фискалне политике сваке земље. Као мера заштите од глобалних поремећаја, поједине земље су у време високих цена деривата значајно смањивале акцизу на гориво, али пошто је основица за обрачун пореза на додату вредност била висока, а самим тим и приход од ПДВ-а, буџетски приходи су били на нивоу планираних.

Подаци из Анализе тржишта Националног нафтног комитета показују да бензин без државних такси кошта код нас 777 евра на 1.000 литара (с тиме што се цена мења на сваких седам дана). Нижу цену од нас има Црна Гора, Северна Македонија и Босна и Херцеговина. Док државне таксе на бензин у Србији износе 828 евра на 1.000 литара, све друге земље су иза нас – Црна Гора 823 евра, док су најмање дажбине у БиХ и Северној Македонији – 574 евра.

Када је реч о евродизелу, базна цена је 946 евра на 1.000 литара (податак од средине октобра), а вишу базну цену од нас су имале Мађарска, Румунија и Хрватска. Међутим, по висини државних такси од 880 евра на 1.000 литара, Србија је убедљиво прва на листи. Најнижу таксу има Северна Македонија од свега 464 евра на 1.000 литара.

Иначе, уредба о ограничењу висине цене деривата прописује највишу малопродајну цену са ПДВ-ом и од почетка године увећане су за 13 динара и за бензин и за дизел.

Извор: ПОЛИТИКА

ФОТО: НИС