Јасна и Славко узгајају и продају исти производ већ 30 година

У савременим, неизвесним условима, све већи број пољопривредника суочава се са питањем опстанка. Прилагођавање тржишту и праћење његових потреба постали су неопходни. Управо то су на време препознали Јасна и Славко Урошевић из мачванског села Засавица један, који се пољопривредом баве читав живот.

На свом имању обрађују око хектар и по земље, на којој се смењују кукуруз и пшеница. Кукуруз углавном користе за исхрану десетак свиња које гаје за сопствене потребе. Пре три деценије бавили су се живинарством, али су околности навеле породицу на промену правца.

У исто време Славко је остао без посла у мачванском бродоградилишту, а објекат у којем су држали матично јато кокошака остао је празан. Тада се родила идеја да започну производњу буковаче.

Иако без претходног знања, одлучили су да покушају. Кренули су скромно, са свега 30 џакова, како би проверили да ли ће се снаћи у новој производњи. Почетак им је био успешан, а данас, након три деценије рада, производе буковачу у чак 2.000 џакова.

Исти начин производње годинама
Током свих ових година технологију производње нису мењали. Мицелију набављају из Аде, од провереног произвођача, док као подлогу користе сламу. Слама се претходно кваси водом, а затим се у џак наизменично слажу слојеви сламе и мицелије до самог врха. Са стране се буши око 30 рупа, док се врхови џакова засецају како би се избацила сувишна вода и спречило труљење сламе.

– Изузетно је важно да слама потиче од произвођача који не користи превише хемије. Не сме дуго да стоји на њиви нити да буде изложена киши. Најбоље је да се одмах након вршидбе балира и складишти у сењаку – објашњава Јасна.

Илустрација: Буковача посејана крајем фебруара бере се од марта до јула

Џакови се најпре држе у тамној просторији, при температури од 18 до 20 степени, где мицелија прораста кроз подлогу. Након тога преносе се у гљиварник са температуром од 20 до 24 степена, где започиње плодоношење. У оптималним условима, први гроздови пробијају џак после 21 дана, док берба почиње око 27 дана од сетве.

Када грозд сазри, бере се у целости, а на истом месту, након две недеље, појављује се ново коло. Берба се понавља до трећег кола, у размацима од око 15 дана.

Цена непромењена годинама
Убрана буковача се пакује у гајбе, чисти, затим слаже у стиропорске тацне од 400 грама, облаже фолијом и обележава декларацијом. Производе пласирају у велепродаји у Шапцу.

– Цена је већ око шест година иста и износи 120 динара по паковању, док је малопродајна цена 500 динара за килограм – каже Јасна за „Пољопривредник“.

На саму производњу значајно утичу временски услови. Високе температуре неповољно делују јер долази до исушивања гљива, а ни променљиво пролеће, какво је било ове године, није им погодовало. Након обилних киша долази до јаких испарења, која исушују садржај џакова, па се дешава да ново коло потера, али се убрзо осуши, чак и уз вентилацију у простору.

Две сетве годишње
Производња буковаче захтева много ручног рада, у који су укључени и Јасна и Славко. Сетва мицелије траје свакодневно током два месеца и обавља се два пута годишње, први пут крајем фебруара, а други пут средином августа.

Буковача посејана крајем фебруара бере се од марта до јула. Након завршетка бербе објекат се детаљно чисти и припрема за наредну сетву. Спроводи се потпуна дезинфекција, зидови се крече, а под се пере хлором пре уношења нових џакова.

Друга сетва почиње половином августа, а већ у септембру стиже прво коло за бербу. Уколико се жели производња и у децембру, када је потражња највећа, сетва мора бити интензивна током два месеца. У зимском периоду неопходно је додатно грејање гљиварника калорифером.

Илустрација: Од производње буковаче може пристојно да се живи

Паковање буковаче захтева употребу машине за сечење фолије. Гљиве се вакуумски пакују, а рок трајања у фрижидеру је до седам дана.

Урошевићи сматрају да од ове производње породица може пристојно да живи. До пре десетак година били су међу већим произвођачима и своје производе пласирали су на тржишта Београда, Лознице и Шапца.

Јасна истиче да би увођење сушене буковаче као зачина била добра прилика за наступ на базарима и пијацама, јер би купцима могли да понуде нешто другачије. Ипак, за сада остају при постојећој производњи коју су у потпуности усавршили.

Интересовање за буковачу међу потрошачима константно расте, као и навике њене употребе у исхрани. Све већи фокус на здраву, квалитетну и природну храну иде у прилог овој производњи, што потврђује и чињеница да Урошевићи успешно опстају у овом послу већ пуних тридесет година.

Илустрација: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/9885504/jasna-i-slavko-obradjuju-i-prodaju-isti-proizvod-vec-30-godina