Јагоде без земље и хемије, а принос 5 пута већи

Хидропонска производња одвија се у заштићеним просторима (пластеници, стакленици) како би се што више контролисали услови производње: осветљење, температура, влажност ваздуха, влажност субстрата, прихрана, контрола штеточина и болести.Ти простори могу бити грејани, повремено грејани или негрејани. Хидропонска производња јагода све више добија на значају забраном употребе метилбромида. Пошто су јагоде изузетно осјетљиве на болести кореновог система (Пхyтопхтора, Вертициллиум, Рхизоцтониа…) до почетка овог века у свету се метилбромид користио за дезинфекцију земљишта. Хидропонском производњом избегавамо употребу метилбромида и осталих хемијских начина дезинфекције земљишта.

Субстрат
Овде би пре свега требало нагласити да биљка може расти у готово свему, уз основни услов да то „све“ није фитотоксично и да су биљци кроз то „све“ доступни вода и храњиви елементи. Тако у хидропонији користимо субстрате који својим својствима позитивно делују на раст и развој јагода. Субстрати данас могу бити различитог састава: камена вуна, тресет, перлит, вермикулит, вулкански песак, кокосова влакна, као и њихове мешавине. Главне карактеристике доброг субстрата за јагоду су порозност (ради кисеоника), добро задржавање и отпуштање воде, стерилност, повољан водоно-ваздушни однос, пХ 5,5-6,0, што мањи садржај соли… Субстрат може бити у растреситом облику за пуњење посуда за гајење или у врећама које су припремљене за садњу.

Најчешчи начин ходропонских система гајења јагоде су:
1. Капиларни хидропонски начин гајења је најједноставнији начин хидропонског гајења код којег се храниви раствор допрема из резервоара директно у супстрат, односно, храњиву подлогу у којој биљка (јагода) вегетира. Главни недостатак овог начина гајења је брзо отпуштање храњивог раствора.
2. Капајући или дрип систем састоји се од супстрата у који се пумпом доводи раствор храњивих соли до сваке биљке посебно са малом капаљком. Ово је уједно и најчешћи начин хидропонског гајења јагоде.

 

Илустрација: У хидропонији користимо субстрате који својим својствима позитивно делују на раст и развој јагода

Постоје и други начини хидропонске производње (воденакултура, системосеке и плиме, техника храњивог филма –НФТ, аеропонско гајење), али код производње јагоде код нас они нису заступљени у већој мери.

Фертиригација
Фертиригација (наводњавање и прихрана истовремено) се спроводи путем ињектора – уређаја који врши мешање хранива и шаље раствор путем цеви до капаљке. Ињектор узима хранива из резервоара. Резервоар А већином садржи само раствор Ца соли и гвожђа (не додавати сулфате), резервоар Б све остале макро и микроелементе, и резервоар Ц азотну киселину за регулацију пХ вредности. Прорачун раствора одређује се према саставу сирове воде, саставу дренаже и потребама биљке, с посебном пажњом на пХ и ЕЦ. Процес фертиригације одвија се 2-15 пута дневно у трајању од 1 до 3 минута, зависно од потребе биљке. Фреквенцију и дужину трајања одређујемо количином дренаже која мора износити око 30% додане количине раствора.

Светлост и температура
Овде би требало одмах напоменути да се цела површина земљишта покрива белом фолијом дебљине 5-10 микрона ради боље рефлексије светлости. Јагоде не воле превисоке температуре, идеални услови су дневна темпертура од 22 до 26 степени, а ноћна око 10 степени. Количина светла мери се интегралом дневног осветљења (ДЛИ) . Идеална количина светла је од 15-25 молаДЛИ, а минимумје 12.

Влага простора
Влагу ваздуха требало би одржавати између 60-70% током дана и знатно вишом, 90-95%, током ноћи барем три сата како би се успорила транспирација и спречиле ожеготине на врховима узроковане процесом усвајања калцијума.

Избор сорти и време садње
Хидропонска производња нам даје разне могућности, па тако избором сорти и применом нових технологија можемо програмирати сам почетак и дужину бербе. Разликујемо сорте кратког дана („Elsanta“, „Sonata“, „Clery“, „Jolly“…) или просто речено једнорађајуће и сталнорађајуће (месечарке) сорте („Albion“, „San Andreas“, „Portola“, „Capri“, „Murano“…). Сорте кратког дана формирају цветове кад је дужина дана од 8-13 сати и хладнији део године, док продужењем изнад 13 сати заметање престаје. Оба типа сорти могу се садити током целе године, али најбољи резултати у нашим климатским условима постижу се садњом биљке кратког дана крајем аугуста и почетом септембра, зависно од типа саднице, док се сталнорађајуће саде у марту. Склоп је од 80.000-200.000 биљака по хектару, што је у поређењу с „класичном“ производњом на земљишту на банковима, око 2 – 5 пута више, у зависности од начина хидропонске производње, што директно утиче на сам принос и зараду.

Илустрација: Почетно улагање је веће, али су и приноси до пет пута већи него код класичног узгоја јагода

Предности и недостаци хидропонске производње у односу на конвенционалну

Предности:

• контрола производње
• сигурнија производња
• производња на површинама на којима није било услова за гајење
• бољи и лакши услови рада
• неколико пута већи приноси
• већи квалитет плодова
• могућност целогодишње производње, а тиме и већа добит
• рационалнија потрошња хранива и воде
• мања употреба пестицида, а тиме и мање загађење околине

Недостаци:

• веће почетно улагање
• потребно веће знање (стална едукација)
• скупља производња

У данашње време, кад су пред произвођаче јагода постављени све већи изазови у погледу саме производње, али и захтева тржишта, хидропонска производња може бити један од одговора. Али, овде би ипак требало још једном нагласити да се у оваквој циљаној, скупој, прецизној и аутоматизованој производњи незнање и грешке скупо плаћају, тако да би пре уласка у такву производњу требало добро размислити и консултовати стручњаке.

дипл. инж. Дејан Тонић, ПССС Прокупље

Извор: https://www.agrotv.net/hidroponska-proizvodnja-jagoda/