Европски произвођачи траже нове стратегије за опстанак на тржишту
Овогодишња берба јабука и крушки у Европи донела је мешовите резултате. Док су неки региони имали солидан род, други су се борили са последицама суше, висoких температура и све учесталијих болести. Француска и Италија, две водеће силе у производњи јабучастог воћа, суочавају се са изазовима који прете да промене целу структуру овог сектора.
У Француској је, према подацима специјализованог часописа Fruchthandel, овогодишња производња процењена на око 1,57 милиона тона јабука, што је нешто мање у односу на прошлу сезону. Климатски екстреми — топлотни таласи и недостатак падавина — створили су велике разлике међу регионима. На југу земље, у областима Провансе и Розијона, род је мањи и до 25 одсто, док је на северу ситуација повољнија. Квалитет плода је неуједначен, а тржиште показује осетљивост на сваку промену.
У Италији је ситуација још сложенија. Производња крушака, некада понос региона Емилија-Ромања, у слободном је паду. Сорте као што је Abate Fetel све више губе економски смисао због климатских шокова и повећаних трошкова производње. Многи произвођачи разматрају промену сорти и редукцију засада, што би могло трајно променити пејзаж италијанског воћарства.
Међутим, климатске промене нису једини непријатељ. У Швајцарској, истраживачи института Agroscope упозоравају да се у условима топлих лета и мањка падавина све теже контролише појава јабучне пепелнице (Podosphaera leucotricha). Та гљивична болест презимљава у пупољцима и при првим топлијим данима напада младе листове и цветове, остављајући их прекривене беличастим слојем. У циљу бољег сузбијања, у Швајцарској се већ неколико година тестирају прогностички модели који прецизније одређују тренутак примене фунгицида.
Резултати показују да је управљање пепелницом могуће уз правовремене интервенције, али само у комбинацији са интегрисаним мерама — редовним резидбама, избором отпорнијих сорти и контролом микроклиме у засадима. Стручњаци сматрају да је управо тај холистички приступ једини начин да се смањи зависност од хемијских средстава и очува стабилност производње у годинама када временски услови постају све непредвидљивији.
Искуства из Француске, Италије и Швајцарске показују да се воћарство у Европи налази на прекретници. Производња се више не мери само количином тона по хектару, већ способношћу да се предвиде ризици и правовремено реагује. У томе је будућност јабучарства — у науци, технологији и прилагођавању клими која више не прашта грешке.
English
French
German
Italian



