Ђубрење винограда и како се спроводи

Ђубрење винове лозе је веома важна и опрезна мера коју треба спровести, јер влакнасти коренов систем продире дубље у земљиште, а његова главна маса је у слоју од 20-60 цм.Најбоље је применити ђубриво на основу препорука добијених након агрохемијске анализе земљишта. С друге стране, ако испитивање земљишта није обављено, примените ђубриво као смерницу у просечним количинама.

Коренов систем винове лозе је веома развијен и активан од раног пролећа до касне јесени, што је довољно времена да апсорбује све потребне хранљиве материје. У зависности од врсте земљишта и климатских услова, као и врсте, старости и планиране годишње производње винограда, могуће је израчунати потребе биљке за одређеним хранљивим материјама.

Основно ђубрење има за циљ да задовољи повећане потребе за хранљивим материјама, како у раним фазама брзог раста изданака и формирања цветова, тако и у каснијим фазама током брзог раста и сазревања бобица. Квалитет и однос хранљивих материја које се примењују основним ђубрењем зависе од врсте земљишта и његових карактеристика, као и од старости и намене винограда. Време примене основних хранљивих материја зависи од врсте и карактеристика земљишта и од временских услова.

Илустрација: Винова лоза је велики потрошач калијума, па је важно да се надохнади овај важан минерал

На тешким, глиновитим земљиштима у подручјима са ниском влажношћу, спорокретне елементе треба интегрисати почетком зиме, како би били изложени зимским падавинама које подстичу њихово кретање кроз земљиште, док азот треба применити крајем зиме или почетком пролећа како би се избегло испирање и како би се биљкама обезбедили ови неопходни елементи током периода брзог раста изданака. На лаким песковитим типовима земљишта препоручује се употреба специјалних комплексних ђубрива која виноград снабдевају N, P, K, Mg, S и значајним количинама бора и цинка, који су неопходни за несметан развој.

Стајњак игра важну улогу у ђубрењу винограда, јер садржи готово све хранљиве материје потребне виновој лози. Када се стајњак унесе у земљиште, он се разлаже, а као крајњи производ разградње настају минералне материје, при чему се као међупроизвод ствара хумус, који благотворно делује на растреситост земљишта, топлоту и рад микроорганизама, који помажу у претварању хранљивих материја из неприступачних у приступачне. Ђубрење стајњаком се спроводи у оптималним количинама сваке 3-5 године, током јесењег орања, где се покрива земљом. Пожељно је ово ђубрење применити у ископаним каналима између редова, а ако је терен са великим нагибом, канале треба копати попречно у односу на редове, како вода не би испирала ђубриво.

Винова лоза је велики потрошач калијума, што позитивно утиче на акумулацију шећера у бобицама грожђа, повећавајући отпорност на сушу, гљивичне инфекције, механички притисак и зимске мразеве. Фосфор је важан у почетним фазама раста и развоја јер стимулише развој корена, чиме јача корен и целу лозу, што се огледа у кондицији и већој отпорности на високе и ниске температуре. Добра исхрана фосфором утиче и на формирање цвасти, раније сазревање грожђа и потпуније сазревање гроздова.

За основно ђубрење, применити NPK са нижим процентом азота и нагласком на фосфор и калијум, нпр. 7:20:30 или 7:14:21 или сличне формулације. За средње добар принос грожђа, у земљиште треба применити 100-120 кг/ха азота, 50-100 кг/ха фосфора и 85-170 кг/ха калијума.

Ако се основно ђубрење не обави у јесен, треба га обавити што раније током зиме.

дипл.инж. Љиљана Гвоздић, ПССС Косовска Митровица

Извор: https://www.agrotv.net/djubrenje-vinove-loze/