Ђорђевићи се пчеларством баве 150 година, а праве чувени мед познат у Србији и свету

„Са пчелама се јако лепо разумемо и најлепши је осећај када смо на пчелињаку. Људи који воле да раде са пчелама ће нас разумети, колико је задовољство када их посматраш и слушаш како вредно раде. Колико тај звук опушта, смирује. Пчеле и људи су се развијали заједно, али се однос између њих мењао током времена. Пчеле су се прилагодиле различитим екосистемима и начинима живота, али у исто време су људи утицали на њихове навике и животне услове. Зато је питање очувања пчела много шире од само заштите једне врсте. То је питање очувања целокупног екосистема и животне средине, а ми се надамо да ће људи, у све већој мери, препознати да њихова улога у томе може бити кључна“, почиње разговор за Плодну земљу Никола Ђорђевић, пчелар.

У Каменову селу у долини реке Млаве, недалеко од Хомољских планина, где традиција пчеларења датира још од 14. века, где су најлепши пашњаци и шуме породица Ђорђевић има пчеларско домаћинство. Вредно раде и стварају, а поред пчела и 600 кошница, да би њихови пчелињи производи уопште доспели до тржишта, тренутно су ангажоване три генерације Ђорђевића – Вујадин са супругом Бранком, њихов син Драган са супругом Надицом, њихови синови Никола, са супругом Милицом, и Милош.

А историја пчеларења ове породице у Каменову, селу пчелара које припада општини Петровац на Млави, дуга је 150 година.

„Прве кошнице су биле вршкаре. Вршкаре или трмке су древне кошнице са непокретним саћем и да бисмо добили мед пчеле су морале да се угуше. То је било, са једне стране, нехумано, али у то време једини начин пчеларења. Године 1908. догодила се велика поплава која је са собом однела цео пчелињак. Након тога, тек 1928. у наше домаћинство стиже прва модерна кошница, кошница са покретним саћем. Од тада па све до данас, непрекидно се бавимо пчеларством и пчеле представљају део наше породице“, прича Никола Ђорђевић.

Илустрација: Њихове пчеле током целе године имају богату пашу због близине Хомољских планина

Близина Хомољских планина дала им је привилегију да њихове пчеле током целе године имају богату пашу. Природа је питома, има доста багремових шума, ливада и осталог листопадног дрвећа. То омогућава и квалитетан мед.

“Прву кошницу са покретним саћем у породицу је донео деда Живота. Њему кошнице нису биле приоритет пошто је волео да се бави сточарством. Његов син Иван је јако заволео пчеле и он је знатно увећао број кошница. Касније ту своју љубав пренео је на своје синове, од којих Вујадин остаје у селу и наставља да се бави пчеларством. Он је број кошница подигао на 400. Тада је још увек било лако бавити се пчеларством пошто није било хемије у пољопривреди па је за пчеле цветова било у изобиљу. Међутим деведесетих година прошлог века почиње се са хемијским третирањем ратарских култура и у пчеларству се добија нови проблем-тровање пчела.“

У том периоду, Вујадинов син Драган, се укључио озбиљније у породични посао и преузео већи део посла. Он је кроз неколико година увећао пчелињак на 600 пчелињих друштава и тај број је и данас. Да би наставили породичну традицију, а и због велике љубави према пчелама, и Драганови синови Никола и Милош се опредељују за породични посао. Никола преузима послове у пчелињаку, а Милош продају меда на три пијаце – „Зелени венац“, „Блок 44“ и Земунској. Одређен број купаца се одлучује и за онлајн куповину. За куповине преко 6.000 динара достава бесплатна, а још је једна повољност – купци плаћају фиксни износ поштарине, без обзира на тежину пакета.

„Често нас питају како је и колико тешко радити са члановима породице… Код нас се овде види предност велике породице и значај тога што су сви чланови укључени у посао, јер један човек сигурно не би могао да ради ово што ми данас радимо. Организујемо се тако да у току радне недеље, од понедељка до четвртка, припремамо и пакујемо производе за продају и шаљемо онлајн поруџбине. Петком, суботом и недељом смо у Београду, на продајним местима, и то је тако већ много година уназад тако да се само међусобно договоримо ко је те недеље задужен за продају, доставе а ко остаје код куће да обавља послове на пчелињаку.“

Интересантно је да Ђорђевићи имају заокружен процес производње – од производње кошница до продаје на тржишту. Производњом кошнице су почели да се баве из нужде јер када је Вујадин желео да прошири пчелињак није било произвођача кошница у Србији. Првих 70 АЖ кошница које су идеалне за “пчеларење на точковима” су купили у Словенији, а затим је на основу њих направио све остале кошнице у свом пчелињаку.

Кошнице су у почетку прављене од дрвета које је било доступно у шумама Хомоља (врба, јасен), а затим од чамовине (јела и бор) која је много захвалнија за израду кошница. Током године селе их на више локација и паша и тако добијају шумски, багремов и ливадски мед.

„Због добијања разноврсног меда, кошнице селимо на неколико локација и паша током године. Прва селидба у пчеларској сезони је у Банат, на поља уљане репице. Ова паша је јако значајна за јачање пчелињих друштава, како би спремна дочекала багремову пашу. Багремова паша представља главну пчелињу пашу. Тада су нам кошнице у Каменову и у кругу од тридесетак километара а онда се за “други” багрем селимо на Хомољске планине. За добијање првокласног липовог меда пчеле посећују фрушкогорску шуму а након тога, последња селидба у сезони, је поново у Банат на предивна поља сунцокрета. Након тога се кошнице враћају и распоређују у неколико стационарних пчелињака.“

Илустрација: Мед је изузетног квалитета због свецифичних биљака које пчеле посећују

За Хомољски мед каже се да је најбољи. Питамо Николу да ли је то стварно тако.

„То је дефинитивно због специфичних услова у којима се пчеле налазе, као и због биљака које расту на том подручју. Хомољски крај је познат по нетакнутој природи, чистом ваздуху, великим шумама и пашњацима што доприноси томе да мед из Хомоља буде квалитетан. Сматра се да је врло хранљив и са високим концентрацијама хранљивих састојака попут витамина, минерала, ензима управо због специфичних биљака које пчеле посете у овом крају.“

Купци пођеднако траже и багремови и ливадски мед. Оно што Ђорђевићи примећују да багремов мед више купују млади јер се може давати и деци након годину дана, а ливадски старији потрошачи. Никола каже да је неправедно запостављен липов мед, вероватно због свог оштријег укуса и мириса. О њему се ретко прича а истина је да је одличан код проблема са дисајним путевима, кашља, бронхитиса…

Вредни Ђорђевићи праве и медне мешавине – перга, прополис и матични млеч. Прву медну мешавину направили су осамдесетих година и била је то комбинација меда и матичног млеча. Користи се као природно средство за јачање имунитета код деце и одраслих. Матични млеч поред тога што на организам делује као природни стимулатор јачања имунолошког система, користи се и за отклањање мигрене, несанице, ублажавање климактеричних тегоба код жена…

„Ослушкујући потребе и жеље корисника пчелињих производа, направили смо и комбинацију обогаћену поленом а затим и пергом. Тада је мало људи знало уопште шта је перга, а данас је то један од наших најтраженијих производа, што нам је посебно драго. Мешавина меда и перге јача имунитет и повећава отпорност од инфекција, побољшава апетит, обнавља цревну флору, јача крвне судове и доводи до брзог повећања хемоглобина у крви, побољшава рад простате и потенцију… Одлична је за опоравак организма након операција и зрачења.“

Осим комбинација пчелињих производа, у понуди имају и комбинације лековитог биља и меда. Коприва мед је мешавина семена и листа коприве и ливадског меда која се, пре свега, користи као природни лек код анемије. Херба мед је мешавина природног меда и лековитих трава са ливада Хомољских планина. Лековити састојци Херба меда повољно делују код отежаног дисања, бронхитиса и кашља. Боквица из препарата помаже код искашљавања, те је делотворан код прехлада али и пушачког кашља. Мед за простату је мешавина полена, меда, матичног млеча, семена бундеве и лековитих трава које помажу код проблема са простатом.

Илустрација: Ђорђевићи од меда праве и креме за лице у које додају лековито биље

У понуди је и мешавина „Лешник какао мед“ „наша Нутела“. Она је последња уврштена у асортиман, пре око 5 година.

„На идеју смо дошли у тренутку када смо добили старијег сина Матију, трудећи се да му унос индустријског шећера ограничимо и слаткише заменимо природним производима. Ова мешавина преставља комбинацију ливадског меда, лешника и органског какаа тако да у савршенству овог 100% природног производа можете уживати без гриже савести. У комбинацији са медом какао поправља нарушену крвну слику, лечи анемију и стомачне тегобе док лешник представља најбољи извор витамина Б,Е, фолне киселине и здравих масноћа.“

Упоредо са развојем пчелињих производа развијају и сегмент козметике – креме и мелеми (невен, гавез, мелеми за акне, ожиљке, маст за суву кожу, хидратантна крема..). Праве и свеће од воска разних облика, увелико се припремају за Васкршњи програм.

„С обзиром на то да имамо доста пчелињег воска, недостајао нам је само фитиљ да започнемо израду свећа, каже кроз осмех Никола. „Потражња је највећа у јесењем и зимском периоду као и око новогодишњих празника. Али нажалост, још увек мали број људи зна колико је заправо здраво удисање мириса пчелињег воска за наш организам. Уролане свеће се продају током целе године тако да њих имамо увек у понуди док остале облике можемо урадити по поруџбини.“

Понуду заокружују природни сапуни, направљени са домаћим уљима уз додатак меда и прополиса, који су најбоље средство за чишћење коже лица, руку и целог тела. Сапун са прополисом се препоручује за оне који имају проблема са акнама, бубуљицама, црвенилом лица. Сапун са медом може да се користи свакодневно за прање лица и руку. Ови природни сапуни не исушују кожу, већ је чине меканом и свиленом на додир.

Питамо у ком правцу ће се даље развијати пчеларство, шта је данас модерно пчеларство, колико се задржало традиције…

„Пчеларство се, између осталог, као и остале гране пољопривреде, доста развило последњих педесетак година увођењем механизације у процес производње. Оно што разликује пчеларство од осталих грана пољопривреде је то што је немогуће платити раднике за преглед кошнице нити то нека машина може обављати уместо нас, тако да се још увек доста ослањамо на исте принципе рада као и пре 50 година. Радимо на томе да модернизујемо све што је могуће, највише код врцања меда, паковања и селидбе кошница, док се остали послови одвијају на старе традиционалне начине.“

Данас када се увози знатно јефтинији мед тешко је пчеларима који раде једино исправно да у таквој „конкуренцији“ свој производ квалитетом поставе на тржишту и изборе са за купца.

„Увоз сирупа и меда сумњивог квалитета је стари проблем који покушавамо да решимо, пре свега, комуникацијом и едукацијом потрошача. На друштвеним мрежама се трудимо да им прикажемо како настају пчелињи производи, како изгледа тај пут од кошнице до пласирања производа на тржиште. Велики проблем је што су сваке године фалсификати све „бољи“ па је и нама некада тешко да препознамо лош мед. Зато увек саветујемо да мед купујете од својих, проверених пчелара.“

Илустрација: Пољопривредници који прскају воће морају да имају и свест о добробити пчела

Оно што јесте такође важно јесте развој свести код дела пољопривредника да не треба да прскају културе када су у цвату и тиме угрозе пчеле које чине најзначајније за биље опрашивање.

„То је „битка “ која годинама траје и нажалост трајаће вероватно још доста дуго. Пољопривредници код нас још увек нису свесни колику грешку праве јер тиме што угрожавају пчеле, као главне опрашиваче, они смањују и своје приносе. Сваке године је све више случајева тровања пчела и то се може решити само много строжијим законима и контролом коју ће вршити надлежне институције.“, поручује за Плодну земљу Никола Ђорђевић док увелико спрема кошнице и пчеле, јер пролеће је стигло и природа се боји најлепшим бојама цвећа.

Извор: https://www.blic.rs/biznis/after-hour/porodica-djordjevic-se-bavi-pcelarstvom-150-godina-tri-generacije-su-angazovane-u/wlkxcg1