Шљивовица доминира у извозу, ево шта још траже странци

На основу података Министарства полјопривреде, шумарства и водопривреде, производња јаких алкохолних пића у 2023. години достигла је 36,2 милиона литара, што је повећање од 2,5 одсто у односу на претходну годину, односно 61 одсто у односу на 2017. од када је почела регистрација произвођача по новом Закону о јаким алкохолним пићима.

“Највећа је производња ракије од воћа, у количини од 27,1 милиона литара и то првенствено шљивовице. Остала јака алкохолна пића, где доминира производња вињака, траварица, ликера, џина и других, имају производњу од 9,1 милиона литара”, каже за Бизнис.рс секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС) Александар Богуновић.

Поред регистрованих произвођача – предузетника и правних лица, у Србији је велики број индивидуалних произвођача, то јест физичких лица који производе ракију за сопствене потребе као вишевековну традицију.

“Скоро свака кућа у сеоском домаћинству и руралном подручју има воћњак, односно воће које углавном прерађује у најкомерцијалнију воћну прерађевину – ракију. Процена је да са производњом за сопствене потребе укупна количина произведене ракије износи око 50 милиона литара, од чега је највећа производња концентрисана у Расинском, Шумадијском, Моравичком и Златиборском крају”, истиче Богуновић.

Илустрација: Најтраженија је српска шљивовица која је и најзаступљенија у производњи

На основу података Савеза произвођача ракије Србије, међу воћним ракијама у укупној производњи је најзаступљенија шлјивовица са 60 одсто удела, следи дуња са 15, кајсија и крушка са по десет одсто и остале воћне ракије пет одсто.

Када је реч о извозу јаких алкохолних пића, наш саговорник каже да је он у 2023. години био већи за 30,2 одсто у односу на претходну годину. Истовремено се извоз ракије од воћа смањио за 1,1 одсто, док је увоз јаких алкохолних пића мањи за 31,3 одсто.

У 2023. години ракије од воћа највише су се извозиле у Црну Гору, Хрватску, Босну и Херцеговину, Немачку и САД. Извоз у ових пет земаља чини 63,5 одсто укупног извоза воћних ракија.

“Тржишта на којима је забележено значајније повећање извоза ракија од воћа у 2023. години у односу на 2022. су Словенија, Северна Македонија и Чешка, а нова тржишта на која је забележен извоз су Конго и Исланд. У првих девет месеци 2024. године извоз ракије од воћа бележи повећање од 16,3 одсто у односу на исти период претходне године и вредносно је износио 11,3 милиона евра”, напомиње Богуновић.

С обзиром на то да производња ракије од воћа у Србији има дугу традицију и да се из године и годину повећава број регистрованих произвођача, као и квалитет и вредност извоза, у Привредној комори Србије сматрају да је ово велика шанса коју треба искористити и уз адекватну промоцију на светском тржишту позиционирати ракију у сам врх јаких алкохолних пића.

Што се тиче вина, Богуновић каже да је просечна производња у Србији око 30 милиона литара на годишњем нивоу.

“Потрошња вина у Србији је релативно ниска и износи 14 литара по становнику. Србија је током 2023. године извезла вина у вредности од 22 милиона евра, док је увоз знатно већи и реализован је у вредности од 43 милиона евра”, додаје он.

Илустрација: Просечна производња вина у Србији је око 30 милиона литара на годишњем нивоу

Србија је током 2023. године, као и у претходном периоду, остварила негативан сполјнотрговински биланс када је реч о вину – како у погледу количине, тако и у погледу вредности промета.

“Највећи обим трговине вином, искључујући ароматизовано вино, Србија је као и протеклих година остварила разменом у оквиру региона југоисточне Европе – ЦЕФТА тржиште, при чему је и даље веома изражен увоз са овог тржишта. Он чини око 50 одсто укупног увоза вина у 2023. години”, наводи наш саговорник.

Део трговине одвија се са земљама Европске уније, па је тако прошле године са овог тржишта увезено више од 40 одсто укупног увоза, док је на тржиште ЕУ извезено преко 18 одсто укупног извоза вина, што је приближно једнако извозу током 2022. године, показују подаци ПКС.

“Значајан део трговине вином одвија се са осталим земљама, уз доминацију извоза на тржиште Руске Федерације. Током 2023. године у Русију је извезено вина у вредности од осам милиона евра. Посматрано по земљама, прошле године је као и претходне највећа количина вина увезена из Северне Македоније. Највећа количина вина у 2023. извезена је на тржишта Руске Федерације, Црне Горе и Босне и Херцеговине”, истиче Богуновић.

Према подацима Привредне коморе Србије, спољнотрговинска размена ароматизованог вина одвија се у знатно мањем обиму, при чему је извоз у 2023. години забележио значајан пораст, како у поређењу са претходном годином, тако и у поређењу са просечним извозом у периоду од 2015. до 2023. године.

Доминантни обим увоза ароматизованог вина Србија је, као и протеклих година, имала са тржишта ЕУ.

Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/u-srbiji-se-godisnje-proizvede-oko-50-miliona-litara-rakije-i-30-miliona-litara-vina/