Шта кочи органску производњу у Србији и региону?

На крајњем северу Србије, пре више од две деценије, четворочлано газдинство започело је мали пољопривредни експеримент. Јосип Мамужић, тада 40-годишњак, одлучио је да са традиционалне, конвенционалне пређе на органску пољопривреду.

„О томе сам слушао на радионицима и семинарима и одлучио сам да покушам”, говори за ББЦ на српском.

Често се говори да је реч о пољопривреди без употребе пестицида, вештачких боја, минералних ђубрива, али та дефиниција није до краја тачна, јер одређена средства јесу дозвољена, попут биопестицида, указује Снежана Ољача, професорка са Пољопривредног факултета у Београду.

„То је еколошки систем производње, јасно је дефинисано која средства смеју да се користе, на који начин се гаје и штите биљке, а чиме се хране животиње. Ми њом заправо желимо да имитирамо природу”, каже она за ББЦ на српском.

У Европској унији подстицање органске производње је политички приоритет и под органским усевима је засејано у просеку 2,5 одсто обрадивог земљишта у свакој чланици. У земљама европског блока у плану је да површину увећају десет пута до краја 2030. Упркос погодној клими и плодној земљи, органска пољопривреда је на Балкану занемарена.

Илустрација: Упркос погодној клими и плодној земљи, органска пољопривреда је на Балкану занемарена

Од земаља бивше Југославије предњаче Хрватска са 8,6 одсто и Словенија са 10,7 одсто усева под органском производњом.

„Тржиште у Хрватској је најзрелије. Србија и Северна Македонија улажу у овај сектор. Босна има плодно тло, има заинтересованих, али нема подршку државе”, записао је Матеро Витури у књизи Органски Балкан – актери, политике и институције.

У Босни и Херцеговини, Северној Македонијии и Црној Гори под органским усевима је мање од један одсто земље.

Шта све треба да знате ако желите да се бавите органском производњом?

Газдинство Мамужић из села Љутово код Суботице је међу 7.000 колико се у Србији тренутно баве органском производњом. Ова грана пољопривреде регулисана је Законом о органској производњи и правилницима о контроли, сертификацији и методама које би требало примењавити у раду. У пракси, то значи прегршт администрације, вишегодишње контроле и огромно стрпљење. Да бисте се бавили органском пољопривредном није довољно да имате плодну земљу.

Произвођач претходно мора да прође низ обука и контроле надлежних организација којим се утврђује да ли је поступао како је прописано током прелазног периода.

Прелазни период је време потребно да се земља очисти од вештачког ђубрива и других неорганских материја. Сертификат и етикета да је производ заиста органски добијају се тек после прелазног периода који може да буде између две и три године, у зависности о којој пољопривредној култури је реч. Први производи Јосипа Мамужића добили су органску етикету 2006. – три године пошто их је засадио.

„Не само што је захтевнији, већ је и скупљи начин производње.

„Много се физички више ради због низа забрана и ограничења у методама биљне и сточарске производње, као и због начина којим се штите и хране биљке и животиње”, каже Ивана Секулић из Сербиа Органица, организације која више од 15 година прати развој органске производње у Србији. Иако је клима у Србији погодна за развој органске пољопривреде, потребна је и помоћ државе.

Илустрација: У Србији се доста гаји органско воће које махом извози у иностранство

Из Сербиа Органика кажу да су последње две године органски произвођачи суочени са недовољним подстицајима, што последично утиче на цену производа.

„Исплате у виду директних мера подстицаја за органску биљну (по хектару) и сточарску производњу (по грлу животиња) касне и по годину и више у односу на исплате истих мера, али за конвенционалне произвођаче”, тврде у писаном одговору.

Из Министарства пољопривреде за ББЦ наводе да су за 2025. определили 200 милиона динара за органску пољопривреду, у намери да покажу да желе да помогну подстицај ове гране. Језиком новца, 63.000 динара се даје по хектару, што је 250 одсто више у односу на суму предвиђену за класичне ратаре, док је за органску сточарску производњу предвиђено повећање од 40 одсто.

Испод светског просека
У Србији се укупно обрађује више од пет милиона хектара, од осам колико их је обрадиво. Површина под органском пољопривредом у Србији се повећава, али је и даље испод европског просека – свега 0,8 одсто обрадиве земље, подаци су Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

Највећи проценат органске производње у Србији је у воћарству (33,4 одсто), а следи производња житарица са 30,5 одсто, док остале биљне производње чине далеко мањи удео. Шумадија (централни део земље) и Западна Србија предњаче по количини обрадиве земље под органском производњом, додају из Сербиа Органика.

Али органски усеви не могу да се засаде било где.

„Не смеју да буду близу прометних саобраћајница, депонија и великих загађивача. Идеално би било да то буду изолованије парцеле, тамо где су заштићена подручја, попут националних паркова или резервата, а где је дозвољено бавити се пољопривредом”, указује професорка Ољача.

Илустрација: Органски засади морају да буду далеко од саобраћајница и других загађивача

Проблем у Србији је што су те области углавном ненасељене и нема ко да их обрађује. Када је Мамужић почињао, мало се знало о органској производњи. Морао је на различите начине да се довија како би дошао до машина, алата, али и до прописаних заштитних препарата и ђубрива.

„Много је било одрицања, данас је ситуација много боља и више средстава вам је доступније. Како нисмо знали учили смо успут – покушаш, па нешто успе, нешто не, али учење вам је непрекидни процес”, каже он.

Радио је и по 20 сати, пажљиво водио рачуна о биљкама и њиховој заштити и био је, каже, поносан када му је успела прва серија органских житарица и интегралног брашна. Посао је са једног хектара проширио на 22, колико их сада има под органском производњом. Од 2008. до 2016. производио је 50 различитих пољопривредних култура. Од тог посла успео је да одшколује децу, па и да повремено упосли неког радника.

„Били смо стрпљиви и веровали смо”, додаје задовољно.

Због лоших временских услова који 2025. нису заобишли ни Србију биће само житарица – повртарске културе нису успеле.

„Таква година, шта да се ради, али идемо даље – докле можемо”.

Углавном завршавају на европском тржишту, а посебно у њима уживају Немци.

Домаће тржиште се последњих седам година развија, што се огледа у отварању специјализованих пијаца, органских кутака у малопродајним објектима, али је и даље једна од главних препрека масовнијег конзумирања висока цена, кажу из Министарства пољопривреде.

Док је цена обичног пшеничног брашна између 50 и 80 динара за килограм, органско је бар четири пута скупље – између 220 и 250. Пшеница, јечам и овас Јосипа Мамужића данас стижу и до домаћих купаца, а некада је извозио и зачинску паприку.

„Разлика је у укусу и хранљивој вредности која је код органских знатно виша и здравија.

„Купци који су упознати са тим, спремни су да плате и мало више”, утисак је пољопривредника.

Извор: https://naslovi.net/2025-06-03/bbc-news/zasto-je-malo-organske-poljoprivrede-u-srbiji/39788383