Шпанско искуство као инспирација за српску пољопривреду: Интервју са Алваром Муњосом

На штанду Шпаније, једном од најживљих места овогодишњег Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду, разговарали смо са Алваром Муњосом, економским саветником и шефом Економско-трговинског одељења Амбасаде Шпаније у Београду. У фокусу интервјуа била је растућа сарадња две земље у области пољопривреде, потенцијали за инвестиције, као и примери добрих пракси које би Србија могла да примени на путу модернизације аграра.

Како видите тренутну сарадњу између Србије и Шпаније у области пољопривреде?
Сарадња између Србије и Шпаније у области пољопривреде доживела је значајан напредак у последњој деценији, што одражава билатералне односе који се одликују међусобним поштовањем, комплементарношћу и растућим поверењем. Трговина пољопривредно-прехрамбеним производима већ премашује 270 милиона евра годишње, а оно што посебно радује јесте да ова сарадња није само у порасту, већ и веома разноврсна.

Шпанија у Србију извози широк спектар производа – од меса и месних прерађевина, преко агрума, поврћа, вина, маслиновог уља, до пољопривредне механизације. Са друге стране, Србија је постала поуздан снабдевач важних производа за шпанско тржиште, као што су свеже, смрзнуто и конзервирано воће и поврће – посебно малине, купине и боровнице – као и житарице, уљарице, дуван, семе и орашасти плодови.

Оно што нас додатно мотивише јесте растуће интересовање са обе стране – шпанске компаније траже српске партнере за инвестиције и сарадњу, а српски произвођачи гледају ка Шпанији као узору за модернизацију и унапређење пољопривреде. Појављују се и заједничке иницијативе у области истраживања и трансфера технологије. На сајмовима као што су „Fruit Attraction“ у Мадриду или Пољопривредни сајам у Новом Саду осећа се природна атмосфера сарадње. Више пута смо сведочили како неформални разговор прерасте у успешну пословну сарадњу.

Шпанија је један од највећих пољопривредних произвођача у Европи. Које шпанске праксе би могле бити корисне за Србију?
Шпанија је прошла кроз темељну трансформацију своје пољопривреде – од традиционалне до високо технички развијене и конкурентне. Ово искуство може бити драгоцено Србији.

Пре свега, механизација је била пресудна. Шпанија има снажну индустрију пољопривредне механизације, са извозом вредним преко 3,4 милијарде евра у 2024. години. Трактори, сејалице, системи за наводњавање и решења за постбербу представљају производе који имају велики потенцијал за српско тржиште.

Друга кључна област је ефикасно наводњавање. Системи као што су кап по кап и фертигација омогућили су узгој у полусушним регионима као што су Мурсија, Андалузија или Кастиља-Ла Манча. Србија, која се такође суочава са сушама, могла би значајно да профитира од оваквих технологија.

И на крају, дигитализација пољопривреде – такозвана „пољопривреда 4.0“ – обухвата употребу дронова, платформи за управљање агрономским подацима и других алата који повећавају принос, смањују трошкове и чувају животну средину.

Постоје ли конкретни програми или пројекти који повезују шпанске и српске пољопривредне компаније?
Да, и то је један од најзанимљивијих аспеката наше сарадње. Европска унија финансира пројекте институционалног упаривања (Twinning), у оквиру којих шпански експерти сарађују са српским колегама на унапређењу капацитета и законодавства.

Такви пројекти су спровођени у секторима винарства и сточарства. Законодавни оквир за производњу вина у Србији развијан је у сарадњи са стручњацима из Риоје, чувене шпанске винске регије. Подржали смо и иницијативе за сертификацију квалитета хране, означавање и увођење система следљивости.

Постоји ли интересовање шпанских инвеститора за улагање у српски агро-прехрамбени сектор?
Интересовање постоји и све је израженије. Србија има бројне предности: плодну земљу, разнолику климу, повољан приступ тржиштима и квалификовану радну снагу. Шпански инвеститори препознају Србију као погодну основу за ширење на Балкану.

Поједине компаније већ истражују могућности у области пластеничке производње, прераде воћа и поврћа и логистике. Наше одељење активно помаже у стварању тих веза, организујући привредне мисије и повезујући институције и компаније.

У којим производима или технологијама видите највећи потенцијал за сарадњу у извозу и увозу?
Постоји пет области са великим потенцијалом:

– Висококвалитетни прехрамбени производи: шпанска вина, сувомеснати производи и маслиново уље већ имају публику у Србији. Са друге стране, српски воћни и прерађени производи могу имати своје место на шпанском тржишту.

– Пољопривредна механизација и технологија: постоји простор за увођење робусне и ефикасне механизације прилагођене српским газдинствима.

– Системи за наводњавање и управљање водом: технологије које штеде воду и ђубрива имају велики потенцијал у Србији.

– Дигитализација пољопривреде: сензори, софтвери, агрономски менаџмент – све што унапређује прецизност и профитабилност.

– Следљивост и сертификација: Србија већ напредује у овој области, а Шпанија може бити партнер у имплементацији технологија за доказивање порекла и квалитета.

Како је Шпанија користила фондове ЕУ за пољопривреду (нпр. ИПАРД, ЗПП)? Шта Србија може да научи?
Шпанија је веома успешно користила фондове ЗПП-а, посебно за рурални развој. Захваљујући овим средствима, модернизовани су капацитети, уведени обновљиви извори енергије, дигитализована газдинства и подстакнута смена генерација.

Тренутно се спроводи стратегијски план ЗПП 2023–2027, са фондом већим од 47 милијарди евра. У прошлости је модернизовано преко 3,7 милиона хектара наводњаваних површина. Србија би из овог искуства могла да извуче бројне поуке – од стварања ефикасних структура до едукације корисника програма као што је ИПАРД.

Да ли Амбасада пружа подршку локалним институцијама и компанијама у припреми за европске аграрне политике?
Апсолутно. Делујемо као мост између две земље. Организујемо семинаре, повезујемо институције, делимо искуства у регулисању и сертификацији. Недавно смо у Београду одржали семинар о виноградарству и иновацијама који је окупио стручњаке из обе земље. Сарађујемо и са коморама, удружењима и универзитетима, подстичући сарадњу шире од економске сфере.

Како Шпанија решава проблем недостатка радне снаге у пољопривреди?
Стратегија је вишеслојна: један део је ангажовање сезонских радника из других земаља, а други механизација и аутоматизација производње. У неким регионима већ се користе роботи за бербу.

Такође, ради се на побољшању услова рада и мотивисању младих за рад у пољопривреди, посебно у депопулисаним подручјима. Смена генерација је и изазов и прилика за осавремењивање сектора.

Немања Поповић