Шок подаци из Хрватске: Добили 3,5 милијарди евра за аграр, резултати поражавајући

Док је у другим земљама чланицама ЕУ пољопривредна производња порасла у просеку за 52% у односу на 2010. годину, у Хрватској је порасла за само 9%, а у ту сврху је корисницима исплаћено више од 3,5 милијарди евра.

Милијарде евра су „упумпане“ у хрватску пољопривреду , али нема опипљивих резултата. То је процена Државног уреда за ревизију, који је чешљао ефикасност расподеле и коришћења подршке из Европског пољопривредног фонда за рурални развој (EPFRR) и резултате спровођења мера и интервенција финансираних из EPFRR кроз Програм руралног развоја (ПРР) Републике Хрватске 2014-2020 (укључујући прелазни период 2021. и 2022.) и Стратешки план Заједничке пољопривредне политике (ЗПП) 2023-2027. До краја прошле године, корисницима је из ЕФФРР-а исплаћено више од 3,5 милијарди евра , од чега 3,2 милијарде из Програма руралног развоја и 370 милиона евра из Стратешког плана ЗПП-а. Међутим, упркос високој апсорпцији средстава, више од 97%, којом се власти хвале, бројке су поражавајуће.

Ревизорска анализа стања пољопривредне производње, величине пољопривредног земљишта , продуктивности по јединици рада уложеног у пољопривреду, пољопривредне производње по хектару у Републици Хрватској у поређењу са другим државама чланицама и/или просеком ЕУ27, и самодовољности производње одабраних пољопривредних и прехрамбених производа у Хрватској, показала је да је номинална вредност наше пољопривредне производње порасла за само 9% у односу на референтну 2010. годину, најмање у поређењу са другим државама чланицама ЕУ, где је просечан раст био око 52%. Још алармантније је да је реална вредност наше производње пала за око 25% у односу на посматрани период, слично Румунији, Малти и Бугарској, док је ЕУ27 забележила просечан раст од око 13%.

„Хрватска континуирано бележи знатно нижу продуктивност по јединици уложеног рада у пољопривреди – у поређењу са просеком ЕУ за чак 30%. На хиљаду радних јединица генерише се само 7,21 милион евра, у поређењу са европским просеком од 24,23 милиона. Имамо знатно већи удео малих фарми у поређењу са просеком ЕУ – чак 40% њих је величине до два хектара, а 30% до пет хектара. Када је у питању самодовољност пољопривредним и прехрамбеним производима, производимо довољно само пшенице (281,3%), житарица (151,3%), вина (153,3%) и пива (100,7%), док воћем покривамо само 42,3% наших потреба, поврћем и уљем 48,5%, кромпиром 46%, сировим млеком 50,3%, месом 62%, шећером 62,1%, медом 82,8%, јајима 84,2%, стоним маслинама и шећерном репом 90%. 90,6%“, подаци су које је представио шеф Одељења за ревизију средстава ЕУ, Корд Кордић.

Илустрација: Ревизја уложених средстава у хрватски аграр донела шок податке за ову земљу

Ревизија, сазнали смо, обухватила је Министарство пољопривреде, шумарства и рибарства, Агенцију за плаћања у пољопривреди, рибарству и руралном развоју (PAFRRD) и Агенцију за ревизију система имплементације програма ЕУ (ARPA), а узорак ревизије обухватио је четири од 21 мере из Програма руралног развоја (RDP) од 2014. до 2020. године – инвестиције у физичку имовину (мера 4), инвестиције у развој шумских подручја и побољшање одрживости шума (8), подршку локалном развоју у оквиру LEADER иницијативе (CLLD – Локални развој вођен заједницом) (19) и техничку помоћ (мера 20). Чак 18 од укупно 21 мере из ПРР-а имало је за циљ повећање конкурентности хрватске пољопривреде, шумарства и прерађивачке индустрије, побољшање услова живота и рада у руралним подручјима и заштиту животне средине/климе/биодиверзитета, а само за меру 4, у којој је ревизијом обухваћено 21 корисник који су се пријавили за подршку на 11 тендера, укупна вредност инвестиција/пројеката из узорка износила је 898,6 милиона куна или 119,3 милиона евра. Вредност исплаћених средстава до краја 2025. године износила је 420,7 милиона куна или 55,8 милиона евра. Од подношења захтева за подршку до доношења одлуке о подршци, корисници су у просеку чекали 382 дана, углавном због измена тендера и продужења рокова за подношење захтева, промена у износу расположивих средстава, недовољно јасних услова подобности…

И када се подвуче цртица, проблем је јасан. Производимо све мање, а увозимо све више. Прошле године смо увезли храну у вредности од скоро седам милијарди евра, 11,5% више него годину раније, што је резултирало рекордним спољнотрговинским дефицитом вредним 2,86 милијарди евра, односно 450 милиона евра више него годину раније. Вредност хрватске пољопривредне производње износила је 3,2 милијарде евра, што је повећање од 2,7%, али не зато што смо више производили, већ због инфлације и раста цена.

– Огромне количине новца се исплаћују у пољопривреди, а систему недостају довољни механизми за праћење стварних ефеката на производњу, конкурентност и самодовољност – коментарише Звездана Блажић, консултанткиња за пољопривреду и прехрамбену индустрију .

– Посебно је занимљиво да је Државна ревизијска служба, у случају Агенције за пољопривредна плаћања, такође критиковала дуго кашњење у доношењу коначних одлука о помоћи. За помоћ за 2023. годину, одлуке је требало да буду донете до краја августа 2024. године, а Агенција је почела да их доноси тек крајем јануара 2025. године. То поставља важно питање како се може проценити ефикасност помоћи ако корисници дуго не знају свој коначан износ, одлуке се одлажу месецима и не постоје систематски показатељи шта је помоћ произвела – напомиње она. Министарство пољопривреде води евиденцију о огромним потраживањима од корисника помоћи – више од 30,3 милиона евра од 7.699 корисника – али није утврђено да ли су доспела, колико касне, које су мере наплате предузете, нити која потраживања могу бити ненаплатива или застарела.

– Ревизија не спори да је новац формално исплаћен, али показује да је систем готово потпуно неорганизован да би се доказало да ли су субвенције донеле стварни развој хрватске пољопривреде – каже Блажић. Само у 2024. години, преко Министарства пољопривреде, Агенције за плаћања и фондова Заједничке пољопривредне политике (ЗПП) у пољопривредни сектор усмерено је више од милијарду евра. Највећи део се односио на директна плаћања, рурални развој и секторске програме. Истовремено, вредност пољопривредне производње споро расте, сточарство се смањује, самодовољност у многим секторима остаје ниска, а увоз хране расте брже од домаће производње.

– Управо зато је добро што је анализа Државне ревизије припремљена за Хрватски сабор отворила питања која су пољопривредници и стручњаци упорно постављали, а ресорно министарство упорно одбијало да одговори. Главно је: Да ли Хрватска ефикасно троши средства за пољопривреду и да ли уопште мери резултате тих подршки? – рекао је Блажић.

Илустрација: Без обзира на огромна уложена средства хрватска пољопривреда у све горем стању

Жаклина Јуришић , шефица Одељења за пољопривреду и прехрамбену индустрију Хрватске привредне коморе, каже да извештај Државног уреда за ревизију (ДУР) потврђује неповољне структурне и економске показатеље у пољопривреди.

– Генерално се слажемо са изјавом ДУР-а да Хрватска треба јасније да одговори на потребе различитих група произвођача – малих, средњих и великих предузећа, и да се више фокусира на решавање структурних проблема. Како је наведено, реч је о паду интензивних сектора, доминацији житарица и депопулацији руралних подручја, са циљем повећања ефикасности и усклађивања са циљевима одрживог развоја, као и јачања конкурентности и самодовољности пољопривредне производње. То значи да мере и корисници подршке треба да буду боље усмерени, да се изврши јаче разграничење са мерама регионалне и социјалне политике, и да се дефинишу приоритети производње, уз решавање питања располагања државним пољопривредним земљиштем. ХГК стално упозорава на важност субвенција за инвестиције у основна средства (инвестиционе мере), које су једини ефикасан алат за повећање обима, продуктивности и конкурентности производње. Припреме за нови програмски период 2028-2034 су већ почеле, на столу су вишегодишњи финансијски оквир и оквирна правила за примену ЗПП ЕУ. Претходно искуство, потребе примарне производње и прехрамбене индустрије требало би да нам помогну у креирању будућих мера пољопривредне политике како бисмо створили адекватан приход произвођачима хране, смањили зависност од увоза хране и очували рурална подручја – рекао је Јуришић.

Александар Мешић, декан Пољопривредног факултета у Загребу, где је ових дана одржана стручна конференција „Пољопривредне субвенције под лупом – како постићи прехрамбени суверенитет?“, каже да се до сада дискусија о безбедности хране углавном сводила на питање цена хране. Међутим, све је јасније да је кључни изазов много дубљи – не колико ће храна коштати, већ хоће ли је бити довољно у условима све израженијих политичких, тржишних и климатских поремећаја. Стога је у средишту дискусије питање ефикасности система пољопривредних субвенција и њиховог стварног утицаја на домаћу производњу хране. Субвенције су инструмент стратешке отпорности и одговорности државе, који, према Мешићевим речима, превазилази политичке циклусе и партијске разлике.

– Безбедност хране је способност државе да обезбеди доступност хране свим својим грађанима у сваком тренутку кроз производњу, трговину, снабдевање и отпорну логистику, чак и у кризним условима. Недавне кризе су јасно показале колико су тржишта хране рањива и колико брзо њихови поремећаји могу утицати на стабилност целог друштва. Током пандемије COVID-19, суочили смо се са озбиљним поремећајима у глобалним ланцима снабдевања. Након избијања рата у Украјини, доживели смо нагли пораст цена хране и кључних инпута, а недавни сукоби на Блиском истоку додатно су дестабилизовали тржишта енергије, ђубрива и хране. У таквим околностима, повећање цена врло брзо постаје питање доступности када људи више не једу оно што је нутритивно неопходно, већ оно што себи могу приуштити у том тренутку. Зато храна није само економско питање, већ је и питање безбедности и јавног здравља – тврди Мешић. Он упозорава да Хрватска извози сировине, а увози готове производе веће вредности, што на дужи рок ствара губитке и слаби домаћу производњу и конкурентност. Ове трендове је потребно преокренути и требало би да се угледамо на високо развијене земље ЕУ које су ове проблеме давно решиле. Потребна нам је боља организација, улагање у знање и технологију, напомиње он, истичући да многи људи превиђају чињеницу да хрватски пољопривредници имају веома низак ниво знања.

– Док говоримо о повећању конкурентности и разматрамо како је подићи, увести нове технологије, колико ће новца бити дато пољопривреди, огромно је питање ко може да усвоји и примени те технологије – истиче Мешић. Он сматра да је Хрватској потребна нова и детаљнија пољопривредна стратегија за будућност, која се може ишчитати не само из тренутних бројки већ и из новог циклуса ЕУ и нових апликација које ће уследити.

– Очигледно је да ће бити исто или мање новца за пољопривреду. Ако узмемо у обзир циклус наредних седам година, инфлација ће појести огроман део и морамо постати ефикаснији. Морамо паметније размотрити како да расподелимо новац, а наука нам ту може бити од помоћи – рекао је он.

Илустрација: Хрватска све више зависна од увоза хране

Председник Хрватске пољопривредне коморе (ХПК), Жељко Михелић, сточар и један од највећих произвођача сточне хране, истиче да је десет до дванаест година од уласка Хрватске у ЕУ практично изгубљено – производња је сада на истом нивоу као у време приступања, док су средства за подршку била доступна, али су била неефикасно расподељена. Они који су доносили одлуке такође морају бити одговорни за резултате, напомиње он. Упозорава да је хрватска пољопривреда исцрпела своје финансијске резерве након низа криза – оне из 2008. године, приступања ЕУ и пандемије COVID-19 – и да су нам потребни озбиљан новац, брзи и лако доступни инвестициони фондови који би подстакли производњу, а пре свега конкурентност, која је тренутно само 30% просека ЕУ. – Једино што нас може извући из понора у којем се сада налазимо је знање и само знање. Плашим се да ће следећа генерација донети пад броја сточарских фарми од 50%, јер млади људи не виде своју будућност у пољопривреди због премалих прихода и превише обавеза, што би дугорочно могло бити већи проблем од увоза хране и питања самодовољности – рекао је Михелић.

Посланик Европског парламента Марко Вешлигај , једини хрватски члан Одбора за пољопривреду Европског парламента, сматра да проблем није недостатак новца, већ начин на који се њиме управља, те да је неопходна темељна ревизија националне пољопривредне политике.

– Потребна су нам циљанија улагања у секторе са највећим развојним потенцијалом, као што су винарство и живинарство. Затим, морамо имати брзе и оперативне механизме за реаговање на кризне ситуације; не смемо дозволити произвођачима, попут винара погођених златном жутицом, да чекају средства док им производња пропада. Такође, кључно је систематски јачати мала и средња пољопривредна газдинства, укључујући и њихово удруживање, како би се повећала њихова преговарачка моћ на тржишту – нагласио је, додајући да нам претходи дискусија о новом вишегодишњем финансијском оквиру за период 2028-2034, током којег Хрватска мора јасно и гласно бранити интересе своје пољопривреде.

– Не смемо дозволити смањење средстава или њихово утапање у ширим фондовима без јасне сврхе, јер би губитак 1,3 милијарде евра имао озбиљне последице по домаћу производњу, која је већ под притиском високих трошкова, енергетске кризе и нелојалне конкуренције каква је она из земаља Меркосура – напомиње он.

– Хрватска мора да јача мале економије, улаже у конкурентност и дигитализацију и развија отпорнији прехрамбени систем. Без тога нећемо моћи да искористимо потенцијал који имамо, а који је, упркос свему, и даље велики – закључио је Вешлигај.

Колико је посао тренутно профитабилан у Хрватској показују подаци према којима хрватски пољопривредници зарађују само 45% просека ЕУ; плате пољопривредних радника у нашој земљи су стога скоро упола мање од просека ЕУ. Разлике у приходима између Хрватске и богатијих чланица ЕУ (Данска, Холандија, Белгија) су огромне. Резултати њеног интерног истраживања, које укључује податке за 2023. годину, показали су да хрватски пољопривредници зарађују у просеку 13.605 евра годишње или 1.134 евра месечно по раднику на фарми. То је знатно испод просека ЕУ-27, који износи 29.957 евра годишње (2.496 евра месечно). Хрватска је на 21. месту од 27 земаља чланица, са приходима сличним суседима попут Румуније (11.757 евра) и Пољске (11.687 евра). Поређења ради, пољопривредници у Данској, која је на врху листе, зарађују 118.506 евра годишње, што је скоро девет пута више од хрватских пољопривредника.

– Пољопривреда и домаћа производња хране треба да се сматрају саставним делом безбедности хране, а безбедност хране саставним делом националне безбедности. Ако ствари тако поставимо, онда се и инвестиције у пољопривреду могу мало другачије структурирати – каже Маријана Петир, председница скупштинског Одбора за пољопривреду, и додаје: – Превише се трудимо да апсорбујемо средства која су нам на располагању и расподелимо их, а не бавимо се довољно стварним потребама, сматра она. Ако смо у самој Пољопривредној стратегији, коју чекамо 20 година , нагласили да су нам важна улагања у производњу меса, млека, воћа и поврћа, да бисмо расподелили средства која нису мала, важно је питати пољопривреднике шта им је потребно и програмирати мере које ће додати вредност уложеним средствима, обезбедити пољопривредницима потребне алате да остану и опстану у пољопривреди, а да њихова деца остану у овом часном послу. Наш циљ не би требало да буде повећање производње за извоз, као што то радимо са пшеницом, на пример, а затим увоз хлеба и тестенина. Потребно је улагати у пољопривредну структуру, прераду, складишта, дистрибутивне центре, диверзификацију робних залиха како се не би ослањале само на велике субјекте.

Илустрација: Хрватско министарство пољопривреде има другачије објашњење за оно што се дешава у њиховом аграру

Министарство пољопривреде, шумарства и рибарства каже да су у својој изјави Државној ревизорској канцеларији нагласили да не могу да прихвате тврдње да, поред квантитативних индикатора, нису систематски праћени резултати, што је дефинисано на нивоу ЕУ. Програм руралног развоја и Стратешки план ЗПП су креирани, истичу, у оквиру заједничких правила ЗПП ЕУ, заједничких за све државе чланице, укључујући заједнички оквир за праћење и евалуацију (Common Monitoring and Evaluation Framework). А то значи да у овом систему нагласак није искључиво на производњи појединачне државе, већ на јачању конкурентности и одрживости пољопривреде, подржавању еколошких и климатских циљева, и уравнотеженом развоју руралних подручја и задржавању радних места.

– Стога, резултате спровођења мера треба посматрати пре свега кроз њихов допринос модернизацији и реструктурирању економија, отпорности сектора и квалитету живота у руралним подручјима – објашњавају они, напомињући да поређења два различита стратешка пројекта, настала у различитим временским периодима, захтевају опрезно тумачење, посебно имајући у виду да је Пољопривредна стратегија до 2030. године усвојена након што је РДП већ био у имплементацији.

– Конкретни резултати инвестиција потврђују развојни утицај мера: кроз меру 4 финансирано је 2.760 инвестиционих пројеката у физичку имовину пољопривредних газдинстава, при чему је сачувано око 25.000 радних места и створено око 2.900 нових. Омогућено је наводњавање више од 7.000 хектара пољопривредног земљишта, спроведено је 590 пројеката везаних за управљање стајњаком ради смањења негативних утицаја на животну средину, а 6.000 хектара пољопривредног земљишта је деминирано у најугроженијим окрузима уз инвестицију од 64 милиона евра. Поред тога, спроведено је 1.710 пројеката за младе пољопривреднике са укупно исплаћених 80 милиона евра, што је омогућило стварање више од 800 нових радних места и очување око 1.000 постојећих. Ово потврђује да су средства усмерена ка кључним развојним приоритетима и да би без таквих инвестиција сектор био изложен знатно већим структурним ризицима и поремећајима у снабдевању храном – тврде у Министарству. Додају и да није тачно да смо остали на нивоу производње из 2010. године.

– Према подацима Државног бизниса (CBS) , вредност пољопривредне производње од 2015. до краја 2025. године забележила је континуирани раст, са 2,3 милијарде евра на 3,17 милијарди евра – додају они. С друге стране, истичу да резултати спровођења ПРР-а, укључујући обим инвестиција и ефекте на радна места и инфраструктуру, показују да је новац потрошен ефикасно и у складу са циљевима. То, тврде, поткрепљује чињеница да је скоро 98% средстава исплаћено, као и чињеница да ће потпунији увид у ефекте, посебно оне који превазилазе физичке и финансијске показатеље, пружити ex-post евалуација ПРР-а, која је у току, с обзиром на то да се део утицаја може поуздано проценити тек након протека одређеног временског периода. Тада се, између осталог, процењују и нето доприноси ефекта ЗПП-а, саопштило је Министарство.

Извор: https://www.vecernji.hr/vijesti/zapanjujuca-ocjena-drzavne-revizije-milijarde-za-agrar-bacene-u-vjetar-1955385