English
French
German
Italian
Киша би још једино могла да помогне шећерној репи, за разлику од кукуруза и соје, којима је суша десетковала приносе. Уочи почетка прераде шећерне репе, фабрике шећера су најавиле да ће кречне пећи у шећеранама у Црвенки, Врбасу, Ковачици и Пећинцима упалити крајем месеца и од септембра кренути у прераду индустријске биљке.И ратари и шећеране са пажњом прате метеоролошке извештаје јер још има времена да падавине увећају приносе шећерној репи. Корен индустријске биљке због суве климе на неким њивама не достиже ни пола килограма, премда би у ово доба требало да тежи бар 2,5 килограма. Зато би киша, сматрају пољопривредници, помогла да репа буде крупнија.
Ратар из Турије, у општини Србобран, Јован Татић, који годинама сеје шећерну репу, казао је за Дневник да би свака киша увећала приносе, јер му искуство показује да кише доприносе да се инустријска биљка развија и буде крупнија. – Година је сушна и репа сада не напредује, премда је здрава – казао је Татић.
Он очекује да ће имати ниже приносе у односу на просечне уколико се настави сушна клима, али ако буде било падавина, нада се да ће имати више репе. Било је година када сам репу вадио почетком септембра и имао приносе од око 50 тона по хектару, али ако сам је вадио у новембру у време када су кише биле чешће, принос је по хектару достигао око 70 тона по хектару – навео је Татић.
На пољима има различите репе, здраве али ситне, и оне чији је корен почео да трули због суше
И пољопривредник из Кисача код Новог Сада Владимир Франциста годинама сеје репу и каже да свака киша може да помогне да се инудстријска биљка освежи. – На пољима сада има различите репе, оне здраве, али ситне, и оне чији је корен почео да трули због суше – нагласио је Франциста. – У зависности од класе њиве, репа је различита, има оне која је тешка од 300 грама до пола килограма и оне чији је корен приближно три килограма.
Тона 47 евра
Шећерну репу у Србији прерађују две комапније у четири шећеране.
„Хеленик шугар” индустријску биљку прерађује у Црвенки, а „Суноко” слатки корен у фабрикама у Врбасу, Ковачици и Пећинцима.
Оба компаније ратарима финансијски помажу у производњи индустријске биљке и унапред кажу по којој ће цени откупљивати нови род.
„Суноко” ће, рецимо, репу ове сезоне плаћати 47 евра по тони за дигестију од 16 процената. Пољопривредницима је обезбедио по 600 евра аванса по хектару за почетак производње, бонусе од два евра по тони за семе и, такође, два евра по тони за натпросечни садржај шећера. Овог пролећа, по подацима Републичког завода за статистику, под репом је посејано скоро 46.830 хектара.
Директор сировинског сектора фабрике шећера у Црвенки Настадин Јововић казао је за Дневник да ће кречну пећ упалити 28. августа и да ће ове године као и ранијих капацитети фабрике бити максимално искоришћени у преради слатког корена. Због суше која дуго траје очекујемо просечне приносе, али уколико буде кишовито време, род би могао да буду и изнад просека јер ће се репа прерађивати све до краја јануара наредне године – навео је Јововић.
Суша узима данак
Панчево – У подручју јужног Баната, где је мање падавина било и пре врелог таласа, има усева којима нису помогле ни спорадичне кише протеклих дана. У овом тренутку највише су угрожени кукуруз, соја и шећерна репа, док је код сунцокрета та опасност мања, зато што та ратарска култура лакше подноси недостатак влаге и високе температуре, оцењује за „Политику” дипломирани инжењер Јан Бабка, саветник за ратарство у Истраживачко-развојном институту „Тамиш” Панчево, који покрива атаре општина Алибунар, Опово, Ковачица и Панчево.
Неповољни услови за усеве, јара, уз недостатак влаге у земљишту, довели су, истичу стручњаци, до кулминације суше крајем прве декаде јула и трају до сада. Након топле и суве зиме на овом терену дошло је до ране појаве високих температура, које су биле значајно више од вишегодишњег просека, уз наставак периода са израженим недостатком влаге у земљишту.
„Температуре од око 40 степени у току дана забележене на подручју јужног Баната довеле су до прекида процеса фотосинтезе у биљкама. Ноћне које нису силазиле испод 25 степени, отежавале су хлађење биљака. То ће у садејству са земљишном и ваздушном сушом у непрекидном трајању дужем од две недеље сигурно довести до значајног а понегде и драстичног смањења приноса у ратарској производњи, напомиње Бабка.
У четири катастарске општине, кукуруз и ове сезоне заузима највеће површине. „Краљ поља” засејан је на око 65.000 хектара, сунцокрет на близу 36.000, исто толика је површина под шећерном репом, док је соја засејана на близу 8.900 хектара. У Институту „Тамиш” напомињу да ову годину од самог почетка карактеришу неповољне временске прилике. Подсећају да је тај тренд накратко, у току маја и јуна, прекинут, да би крајем јуна и почетком овог месеца поново наступио. „Висину штета у производњи је у овом тренутку немогуће проценити, јер период неповољних услова још увек траје. Једино што је сигурно јесте да ће оне бити велике.
Дневник , Политика
Serbian