Чувени професор открива каква нас година чека: Ово воће наставља да доминира

После неколико узастопних година суше и мраза, воћари у Србији ове сезоне очекују знатно бољи род. Уколико не буде већих временских непогода, стручњаци процењују да би укупна берба могла да достигне око 1,35 милиона тона воћа. Детаљније о овој теми за Euronews Србија говорио је Зоран Кесеровић, професор Новосадског пољопривредног факултета у пензији.

Професор Кесеровић сматра да ће ова година бити једна од најплоднијих у последњих 20 година.

“Од 2013. године имали смо негде око 1.650.000 тона, 2022. око 1.560.000 тона. Ја мислим да ће ова година бити између 1.450.000 и 1.500.000 тона. Значи, у последњих 23 године, ова година ће ући у једну од најроднијих година. Нисмо имали тих проблема као што смо имали у ранијем периоду, поготово 2022. године, када је дошло до наглог смањења производње воћа у Србији. Узрок томе су појава позних пролећних мразева и ако саберемо све факторе који утичу на воћарску производњу, мразеви највише утичу, сигурно 60 до 70%. Тако да у наредном периоду ја очекујем изузетно добар род”, рекао је професор Кесеровић.

Додао је да нас остали фактори не могу много изненадити, евентуално град и олуја, али да они, како је истакао, могу утицати на смањење квалитета.

Илустрација: Професор Кесеровић сматра да ће ова година бити једна од најплоднијих у последњих 20 година

Осврнувши се на претходну годину, констатовао је да је она била година са малим приносом воћа и да је била веома изазовна.

“Извоз боровница доживео процват”

“Прошле године смо имали изузетно високе цене, баш због тога што је био јако мали род. Оно што нас очекује у овој години је то да ћемо имати мало проблема са јабукама. Јако је доста јабука у хладњачама. Ја предлажем да се прелевмани продуже у наредној години до 1. марта да заштитимо наше произвођаче у Србији. Што се тиче цене, ја очекујем доста високе цене. Ево, видимо код јагоде да су високе цене. Сада очекујем код квалитетних сорти трешања, наравно, оне које имају преко 28 милиметара. Очекујем код боровнице, такође и код крушке, јер је крушка дефицитарна воћна врста у Европи”, рекао је он.

Истиче да је извоз боровнице у Србији повећан 30 пута у последњих 10 година.

“Не знам да ли знате да међу 10 извозних пољопривредно-прехрамбених производа налазе се три воћне врсте: то је јабука, малина и смрзнута вишња. Једне године је била и смрзнута малина. Боровница сада напредује. Негде од 2015. године, за 30 и нешто пута је повећан извоз боровнице из Србије. Ово је један од доказа да Србија има изузетне услове за воћарску производњу и у наредном периоду требало би, а министар је и обећао да ће дати инвестиције, подстицаје за воћарску производњу, јер воћарска производња учествује у решавању економских, социјалних и демографских проблема”, додао је он.

Илустрација: Имали смо среће да нас је заобишао најгори талас пролећног мраза

Професор Кесеровић је говорио и о врстама које су се показале као најотпорније на временске прилике у нашим крајевима.

“Ова година је изненађење. Обично ми идемо у оним деловима тамо где је измрзавање са воћним врстама које касније цветају. Међутим, ова година је показала да су баш те воћне врсте које су мало отпорније, као што је јабука која је доста измрзла, посебно у Бачком округу, затим у Шумско-Хоргошком региону, затим вишња, па шљива у западној Србији. Нема правила. Најбоље је комбиновати и рано цветне воћне врсте и рано цветне сорте и касно цветне воћне врсте и сорте, јер никада не знате кад ће се десити мраз. Ја 40 година радим у воћарству и ово је трећа година да се мраз појавио крајем априла, почетком маја, што је велико изненађење. Ја сам мислио да после оне друге декаде априла да неће бити мраза”, рекао је он.

Објаснио је да он не очекује да постоји могућност да касни мраз направи нову пометњу воћарима.

“Тај хладан талас који је ишао из Пољске, који је захватио Пољску, где су штете велике од 25 до 60%, значи, је измрзао неких воћних врста, је ишао преко Румуније, Бугарске, и невероватно да је у Македонији јако велико измрзавање. И тај талас је отишао у Македонију, Грчку и Турску. Ми смо добро прошли, само је један део Пирота мало закачен и неке локалитете у Србији”, рекао је Кесеровић.

Сигуран је да ћемо ове године, управо због доброг рода, јефтиније плаћати воће.

“Али онај ко хоће квалитетније воће, ако се произведе изузетно квалитетнија трешња, 28 до 30 милиметара, зна се која је њена цена и у Европској унији, тако је и код нас овде”, додао је.

Извор: https://www.euronews.rs/biznis/agrobiznis/223127/rodna-godina-za-voce-u-srbiji-i-cene-sorta/vest