Чишћење и конзервирање буради за ракију

Печење ракије је посао којим се скоро свако газдинство у нашем брдско-планинском подручју бави, из хобија, за сопствене потребе или за потребе тржишта. Велики број произвођача то традиционално добро ради. Међутим за квалитет ракије веома важно је и како се ракија складишти и чува.

Данас постоји велики број судова који могу да се користе за врење и чување ракија од воћа и грожђа. Међутим, за већину ракија најбољи су дрвени судови и то храстова бурад. Постоје ракије које се конзумирају безбојне после одлежавања, али у стакленим судовима. Веома је важно све врсте судова, а нарочито дрвене, добро опрати и конзервисати после њиховог пражњења. Испирање судова се врши прво чистом водом, а затим изрибати са двопостотним раствором соде бикарбоне. Испирање би требало вршити док вода која излази из суда не буде потпуно безбојна и без икаквог мириса.

Конзервисање дрвених судова може се обавити на два начина:

1.) спаљивањем сумпорних трака у опраном суду
2.) пуњењем суда раствором сумпорасте киселине, која није ништа друго него сумпор-диоксид растворен у води

Бољи начин за конзервацију дрвених судова је сумпорастом киселином јер се тиме спречава и расушивање судова. Пре употребе судове би требало добро испрати. У случају да дође до расушивања буради, да се између дуга појаве шупљине, а метални обручи спадну или се олабаве, бурад нису за употребу.

Илустрација: Укус ракије у великој мери зависи од бурета у коме се чува

Металне обручеве требало би вратити на своје место, у буре сипати воду, добро га наквасити споља, или ставити у велики суд са водом, тако држати десетак дана док не забрекне. Ако је ипак у судовима дошло до појаве плесни и буре има мемљиви и непријатан мирис, мора се темељније очистити и дезинфиковати. Прво се буре пере 2% раствором калијум-перманганата, потом сумпорастом киселином у концентрацији 0.5% или 1% раствором винобрана. После неколико сати мућкања буре се добро испере водом и содом бикарбоном. Ако буре и после овог третмана има непријатан мирис, за његово отклањање може се користити живи креч у количини од 2 кг на запремину од 100 л тако што би му требало скинути једно данце како би се кречом и четком добро изрибало, а потом добро испрало.

Нова бурад за чување ракије такође захтевају поступак овињавања пре употребе. Овим поступком уклањају се опори укуси и различити мириси дрвета који могу променити укус и мирис ракије. Ново буре се најпре испере хладном водом, а затим напуни хладном водом и остави да стоји 2-3 дана и испразни.

Одмах после тога вода којој је додано 4-5% кухињске соли загреје се до кључања и сипа у буре (на 100 литара запремине бурета дода се око 30 литара засољене воде). Буре се затвори и снажно проваља и тумба, затим се испразни, налије топлим двопостотним раствором соде бикарбоне и поново повремено проваља у току 20-30 минута. Испирање се може вршити и 1% раствором лимунске киселине или 0,3% раствором калијум перманганата, или 2% натријумхидроксидом. После овога буре добро испрати хладном водом, напунити хладном водом и оставити да стоји 2-3 дана. После овог буре је спремно за употребу.

За израду најквалитетнијх буради најбоље је користити храст китњак старости 80-100 година.

дипл. инж. Радмила Ћалић, ПССС Лозница

Извор: https://www.agrotv.net/negovanje-buradi-cuvanje-dozrevanje-vocnih-rakija/