Чилеанске трешње убрзано стижу у Азију – лекција за Србију

Француска компанија CMA CGM потврдила је наставак свог специјалног програма „Cherry Express”, који већ годинама представља кичму чилеанског извоза трешања ка Азији. Реч је о брзој линији која повезује луку Сан Антонио у Чилеу са највећим кинеским тржиштем у Шангају.

Транспорт свежег воћа увек је трка са временом. „Cherry Express” омогућава да трешње стигну из Чилеа у Кину за свега 23 дана, чиме се чува квалитет и свежина овог воћа, изузетно траженог уочи Лунарне нове године. Линија има фиксне поласке сваке недеље, са гарантованим капацитетима, што значи да произвођачи и извозници могу прецизно да планирају жетву, паковање и испоруке.

За сезону 2025/26. заказано је укупно осам бродова: од 1. децембра, када „CMA CGM Legacy” полази за Шангај, па све до средине јануара. У пловидбу ће кренути и бродови „Lotus A”, „CMA CGM Byblos”, „APL Charleston”, „CMA CGM Adventure”, „CMA CGM Xiamen”, „CMA CGM Rimbaud” и „CMA CGM Tage”. Поред Шангаја, улазне тачке за чилеанске трешње биће и луке Нингбо, Ћингдао и Пусан.

Кина – главни купац чилеанских трешања

Кинеско тржиште апсолутно доминира када је реч о чилеанском извозу трешања. Потрошачи у Кини трешњу виде као симбол благостања и среће, па је потражња највећа управо у периоду око Лунарне нове године. С тим у вези, предвидивост испоруке и могућност да трешње стигну свеже и без губитка квалитета постаје одлучујући елемент конкурентности.

Чиле је, у сарадњи са глобалним логистичким компанијама, изградио систем који обезбеђује да његов најважнији пољопривредни извозни производ стигне тамо где се највише плаћа. Управо та комбинација логистике, брзине и стратешког планирања чини основу њиховог успеха.

Поуке за Србију

Србија са Кином има одличне политичке и економске односе, укључујући Споразум о слободној трговини који је ступио на снагу 2024. године. Наши произвођачи већ увелико размишљају о томе како да тржиште од преко милијарду и по људи искористе за пласирање српских воћарских брендова.

У том смислу, пример Чилеа је драгоцен. Србија је већ препозната као извозник јабука, малина и шљива, али кључни изазов остаје логистика. Већина наше робе путује камионима до европских лука, одакле се контејнерима шаље даље. То значи дуже транзитно време и већу неизвесност.

Да бисмо се приближили чилеанском моделу, Србија би морала да ради у неколико праваца:

• Развој брзих логистичких коридора ка кинеском тржишту: директне линије са речних и морских лука, или улагање у авио-карго центар специјализован за воће.

• Гарантовани капацитети и редовне линије: као што Чиле има свој „Cherry Express”, тако би и Србија могла да покрене „Plum Express” или „Apple Express” – брендовани логистички програм који носи јасну поруку купцима.

• Улагање у складишта и пакернице близу лука и аеродрома: свежина воћа мора да се очува, а то захтева хладњаче светске класе и модеран систем тражења најкраћих рута.

Потенцијал српских трешања и другог воћа

Србија има потенцијал и у производњи трешања – наша воћарска подручја у Шумадији, Топлици и Поморављу већ дају врхунски квалитет. Са модерним сортама, интегрисаном производњом и правом логистиком, српска трешња би могла да постане препознатљив производ на кинеском тржишту.

Исто важи и за шљиву, по којој смо већ познати, али и за јабуку која је већ пробила пут у Кину. Ако бисмо за један део производње организовали брзу и директну испоруку, као што Чиле ради са трешњама, Србија би могла да обезбеди већу цену за произвођаче и снажнији имиџ у иностранству.

Закључак

Чиле је показао да успех у извозу не зависи само од производње, већ и од логистике и стратегије. Србија има воће врхунског квалитета и пријатељске односе са Кином, али да би то искористила, мора да уложи у логистику, брендирање и дугорочне договоре са глобалним шпедитерима.

„Cherry Express” је за Чиле постао више од брода – он је симбол једне нације која је свој најважнији пољопривредни производ претворила у глобални бренд. Србија има све предуслове да уради нешто слично. Питање је само – хоћемо ли имати визију и храброст да тај корак направимо.