Црно или бело вино – које је здравије?

Велика међународна анализа показала је да људи који повремено пију вино имају 24 одсто мањи ризик од коронарне болести срца у поређењу са онима који га не пију. Истраживање је спровела група научника из Шпаније, а објављено је у часопису Nutrients.

Како преноси Earth.com, научни тим са Универзитета Кастиља-Ла Манча, на челу са др Алицијом Сас-Ларом, обрадио је податке из дугорочних популационих студија у Европи, САД и Аустралији, обухвативши више од милион одраслих особа различитих животних навика и образаца исхране.

Особе које су конзумирале вино имале су четвртину мањи ризик од срчаних болести, показује анализа. Стручњаци наглашавају да се овај ефекат односи искључиво на вино, а не на алкохол уопште.

Тајна се крије у полифенолима – биљним једињењима са антиоксидативним и противупалним дејством, највише присутним у кожици и семенкама грожђа. Црно вино садржи више тих спојева јер ферментише дуже у контакту са покожицом. Једно испитивање је показало да безалкохолно црвено вино може да смањи крвни притисак код мушкараца са повишеним ризиком од срчаних обољења, захваљујући повећаном лучењу азот-оксида, који опушта крвне судове.

Ипак, аутори истичу да њихова анализа није имала довољно података да прецизно упореди црно и бело вино – јер је умереност важнија од боје.

Наука повлачи границу
Резултати су посматрачког типа, што значи да прате животне навике испитаника, без задатих ограничења и доза. Таква истраживања, упозоравају аутори, могу садржати „скривене факторе“, попут исхране, физичке активности или економског статуса, који утичу и на здравље и на навике у конзумацији алкохола.

Илустрација: Научници тврде да је умереност важнија од саме боје вина

Генетске анализе су, с друге стране, показале да особе које имају предиспозицију за мањи унос алкохола генерално имају мањи ризик од срчаних обољења – што сугерише да је мање заправо више.

Колико вина је превише?
Према америчким смерницама, одрасли који одлуче да пију алкохол треба да се ограниче на једно пиће дневно за жене и највише два за мушкарце. Стандардна порција подразумева око 150 мл вина са 12% алкохола.

„Ако не пијете – немојте почињати због здравља“, поручује Америчко удружење за срце. За оне који ипак уживају у вину, савет је једноставан – мала количина уз оброк, никако нагло испијање, јер оно може изазвати пораст крвног притиска и поремећаје срчаног ритма.

Иако су једињења попут ресвератрола позната по својим заштитним ефектима, стручњаци упозоравају да вино није и не може бити „лек у чаши“. Алкохол садржи додатне калорије, може повећати шећер у крви и деловати у интеракцији са лековима за хипертензију, дијабетес и депресију.

Праве мере заштите срца остају исте: редовна физичка активност, непушење, здрава исхрана и контрола крвног притиска. Све остало, укључујући вино, може бити само – додатни ужитак, никако замена за здрав начин живота.

Наука је потврдила да вино, било црно или бело, може имати место у здравом обрасцу исхране, али под једним условом – умерено и одговорно. За оне који желе укус, али не и ризик, безалкохолна вина и грожђани напици нуде здраву алтернативу.

Извор: https://www.nin.rs/magazin/vesti/93516/crno-ili-belo-vino-nauka-donela-presudu-koje-je-bolje-za-zdravlje-srca