Црви који једу пластику и праве ђубриво

Научници и пољопривредници удружили снаге у борби против отпада – брашнени црви разграђују стиропор, производе ђубриво и служе као храна за стоку.

У Србији је направљен историјски корак ка решавању једног од највећих еколошких изазова данашњице – пластичног отпада. Научници са Института „Синиша Станковић“ открили су да ларве брашнара, познате као брашнени црви, могу да разграде стиропор и при томе не загађују животну средину.

„Као што ми у организму имамо бактерије које нам помажу у варењу, тако и ларве брашнара имају своје микробиотске културе које им омогућавају да разлажу пластику до угљен-диоксида и воде“, објашњава др Лариса Илијин, научна сарадница. „Оно што је најважније – при томе се не стварају никакви штетни нуспроизводи.“

Један контејнер са неколико милиона ларви може за годину дана да разгради тону стиропора. За поређење, природи је потребно више од 500 година да обави исти посао.

Осим што једу пластику, брашнени црви представљају прави ресурс за пољопривреду:

• Користе се као протеински додатак у исхрани животиња – свиња, живине, риба

• Њихове излучевине су богато органско ђубриво

• У појединим земљама већ се користе и у људској исхрани – у облику праха, као додатак енергетским плочицама или тестенинама

Док је Институт донео научни доказ, домаћа фирма „Belinda animals“ преточила је ту идеју у конкретну праксу. На својој фарми узгајају брашнене црве и развијају план за стварање регионалне мреже пољопривредних газдинстава која ће користити овај модел.

„Када ларва поједе килограм стиропора, емитује само један до два грама угљен-диоксида“, објашњава Борис Васиљев из компаније. „Ако исти килограм сагорите у цементари, добијете 3.960 грама. То је скоро четири хиљаде пута веће загађење.“

Цео систем функционише по принципу “zero waste” – нема отпада, све се користи. Пластика постаје храна, ларве постају сточна храна, њихов измет постаје ђубриво. Ово отвара могућност развоја потпуно нове гране у пољопривреди. „Верујем да ће ово ускоро постати озбиљан посао на селу. Са минималним улагањем, људи могу да помогну планети и зараде“, каже Васиљев.

У неким европским земљама брашнени црви већ су одобрени за људску исхрану. Очекује се да ће и у Србији ускоро бити донета слична регулатива, што би отворило потпуно ново тржиште и за домаће произвођаче.

Брашнени црви више нису само материјал за научне радове. У Србији, они постају симбол одрживе пољопривреде будућности. Уколико им се пружи подршка, могли би да промене начин на који гледамо отпад – не као проблем, већ као ресурс.

Србија има знање, ресурсе и визију. Време је да их искористимо.

Извор: vreme.com