Цене хране скочиле у фебруару – највећи раст код шећера и млечних производа

Рим, 7. март 2025. – Светске цене основних прехрамбених производа порасле су у фебруару, вођене растом цена шећера, млечних производа и биљних уља, наводи се у најновијем извештају Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (FAO).

FAO Индекс цена хране, који прати месечне промене у међународним ценама основних прехрамбених роба, у фебруару је износио 127,1 поен, што је повећање од 1,6 одсто у односу на претходни месец и 8,2 одсто више у поређењу са истим периодом прошле године.

Највећи раст забележен код шећера, млечних производа и биљних уља

FAO Индекс цена шећера скочио је за 6,6 одсто у односу на јануар, након три узастопна месеца пада, достигавши 118,5 поена. Овај раст је последица забринутости због могућег смањења глобалних залиха у сезони 2024/25, нарочито због смањених прогноза производње у Индији и неповољних временских услова у Бразилу.

Индекс цена млечних производа повећан је за 4,0 одсто, достигавши 148,7 поена, при чему су цене сира и пуномасног млека у праху порасле због велике тражње на међународном тржишту, која је премашила производне капацитете у кључним извозним регионима.

FAO Индекс цена биљних уља достигао је 156,0 поена, што је раст од 2,0 одсто у односу на јануар и чак 29,1 одсто више него у истом периоду прошле године. Ово повећање је последица раста цена палминог, сојиног и сунцокретовог уља, који је подстакнут сезонским ограничењима понуде у југоисточној Азији и снажном потражњом из сектора биодизела.

Благ пораст цена житарица, док је месо остало стабилно

FAO Индекс цена житарица порастао је за 0,7 одсто у фебруару, достигавши 112,6 поена. Цена пшенице је порасла услед смањених залиха у Русији и забринутости због стања усева у источној Европи и Северној Америци. Светске цене кукуруза наставиле су да расту због смањене понуде у Бразилу и јаке извозне тражње у САД. Насупрот томе, цене пиринча су у фебруару опале за 6,8 одсто услед обилних извозних залиха и слабе тражње на међународном тржишту.

FAO Индекс цена меса остао је стабилан, износећи 118,0 поена, што је незнатан пад од 0,1 одсто у односу на јануар. Цене живинског и свињског меса су опале због великих залиха, док су цене јагњећег и говеђег меса остале високе захваљујући снажној глобалној потражњи.

Прогнозе за 2025. годину: раст производње пшенице и рекордни принос пиринча

Према најновијем FAO извештају о понуди и потражњи житарица, глобална производња пшенице у 2025. години се процењује на 796 милиона тона, што је повећање од скоро 1 одсто у односу на претходну годину. Очекивани раст производње у Европској унији, посебно у Француској и Немачкој, допринеће овом резултату, али су сушни услови у источној Европи и прекомерне падавине на западу потенцијални фактори ризика. У САД се очекује повећање сетвених површина под пшеницом, али би приноси могли бити смањени због суше која погађа зимске усеве.

Пиринчана производња за сезону 2024/25 процењена је на рекордних 543 милиона тона (у млевеном еквиваленту), подстакнута добрим изгледима за жетву у Индији и повољним условима у Камбоџи и Мјанмару.

FAO је повећао своју процену глобалне производње житарица за 2024. годину на 2.842 милиона тона, што је благи пораст у односу на 2023. годину.

Неједнаки изгледи за усеве широм света

FAO је такође објавио ново издање извештаја “Прогноза усева и прехрамбена ситуација”, који указује на значајне регионалне разлике у изгледима за жетву 2025. године. У Африци, дуготрајни периоди суше у северним деловима утичу на приносе житарица, док повољне падавине на југу доприносе опоравку производње после пада у 2024. години.

У Азији, Далеки исток наставља тренд раста производње пшенице захваљујући повећању сетвених површина и добрим временским условима. Насупрот томе, на Блиском истоку ниске падавине од краја 2024. године утичу на приносе, што би могло довести до пада жетве испод петогодишњег просека.

У Латинској Америци и на Карибима, мешовити временски услови утичу на производњу кукуруза у Јужној Америци, уз повећан ризик од болести усева у Аргентини. Ипак, укупна производња ће вероватно остати изнад просека, захваљујући добрим приносима у Бразилу. У Централној Америци и на Карибима сушни услови су смањили сетвене површине у Мексику, али у другим деловима региона очекује се добар род.

FAO извештај истиче да 45 земаља широм света, укључујући 33 у Африци, девет у Азији, две у Латинској Америци и једну у Европи, тренутно треба спољну помоћ у храни. Главни узроци сукоби и нестабилност, а најугроженије становништво је у Гази и Судану, где је несигурност хране достигла критичне нивое.

Према извештају, глобална трговина житарицама ће пасти за 5,6 одсто у односу на претходну сезону, углавном због промена у извозним токовима.