Хрвати кукају на сав глас, ево како су уништили своју пољопривреду

Идеална клима, обиље сунца, довољне количине воде, а уз то и плодна земља за коју је, како кажу сељаци, довољно нешто бацити да би никло.

Ово је слика Хрватске када се говори о пољопривреди и пољопривредној производњи. То су уједно и идеални предуслови који би требало да гарантују да Хрватска има изузетно развијену пољопривреду, где производи довољно житарица, воћа, поврћа и других пољопривредних производа за сопствене потребе, а вишак извози.

Међутим, то није случај. Упркос свим овим идеалним претпоставкама, о којима многе земље у свету могу само да сањају, Хрватска данас не само да нема довољно развијену пољопривреду и пољопривредну прерађивачку производњу, већ буквално увози готово све.

Увоз из целог света
Данас се на полицама трговинских ланаца налази воће и поврће из Босне и Херцеговине, Србије, Мађарске, Француске, Италије, Аустрије, Немачке, Пољске, Еквадора, Бразила, Јужне Африке, Аргентине, Холандије, Марока, Египта… Поред банана, манга, лимуна, ананаса и сличних производа које увозимо јер им клима у овом делу Европе не одговара, Хрватска увози и јабуке, крушке, кромпир, пшеницу… Увози готово све.

То поткрепљују и званични подаци, према којима је увоз хране у Хрватску значајно повећан од уласка Хрватске у Европску унију. Тако је до 2013. године у Хрватску увезено хране у вредности од две милијарде евра, а тај увоз је из године у годину растао и премашио шест милијарди евра. Оно што је забрињавајуће јесте да овај увоз наставља да расте.

Илустрација: Хрвати увозе чак и пекарске производе

Бизарност свега овога сведочи и чињеница да Хрватска, која је једна од житница Европе, данас увози чак и пшеницу, па чак и пекарске производе. Иста је ситуација и са месом и месним производима, млеком, сиром…

Коментаришући овакве податке о увозу хране, председник Хрватске пољопривредне коморе Младен Јакоповић каже да је то сложен проблем и да се не може објаснити само чињеницом да се приходи пољопривредника смањују.

„Основни проблеми, параметри, су на две стране. Једна је она примарне пољопривредне производње, а други изазови су тржишне природе. Што се тиче примарне пољопривредне производње, мислим да је главни разлог пада производње заправо нерешено питање нашег земљишта, како државног тако и приватног. Наиме, Закон о наслеђивању је веома тешко променити приватни, па су приватне парцеле толико мале да се не исплати производити, а сређивање парцела изузетно много кошта. Стога би Закон о наслеђивању свакако требало променити“, рекао је Јакоповић.

„Промена потрошачких навика“
Даље додаје да статистичка анализа показује да Хрватска увози већину пољопривредних производа одакле се налазе трговачки ланци. Додаје да све то утиче на квалитет, јер они који се одмах уберу и користе и они који путују до одредишта данима, недељама или месецима не могу бити исти висококвалитетни производи.

„Преокрет се може направити националним субвенцијама и јачом заштитом домаће производње. Пре свега, ми као потрошачи морамо заједно да променимо своје потрошачке навике. Морамо да погледамо одакле је нека храна дошла, јер ће куповина домаћег производа свакако у крајњој линији ојачати производњу и учинити ту храну доступнијом и приступачнијом за наше грађане“, рекао је Јакоповић.

Илустрација: Увози се воће, поврће, месо готово све и то из земаља одакле су велики трговински ланци

Универзитетски професор и економски аналитичар Дамир Новотни каже да је то велики проблем који је годинама постао критичан и да ће неке ствари бити веома тешко променити или променити. Новотни сматра да су проблеми вишеслојни, али и да су то, пре свега, фрагментиране пољопривредне површине, веома мале по газдинству, које не дозвољавају употребу савремене пољопривредне механизације и технике.

„Савремена пољопривредна механизација и технологија не могу се користити на малим пољопривредним површинама, као што су оне у Хрватској, што онда, самим тим, све поскупљује. Хрватска има само нека пољопривредна подручја у Барањи где се таква механизација може користити. Само то наше пољопривредне произвођаче ставља у подређен положај у односу на оне велике европске фармере који производе више, али и нуде своје производе по јефтинијим ценама“, рекао је Новотни.

Уништени пољопривредници
Он је објаснио да је у Хрватској у протеклих сто година било неколико догађаја који су довели у неповољан положај Славонију и славонске жупаније, које су центар пољопривредне производње у Хрватској. Подсетио је на аграрну реформу из 20-их година прошлог века, када су уништени земљопоседници који су до тада имали веома висок ниво продуктивности. Затим, како је рекао, до национализације је дошло после Другог светског рата, када су пољопривредне површине додатно фрагментиране. На исти начин се наставило и у независној Хрватској, када су некадашњи гиганти попут ИПК Осијека, ВУПИК-а, ПИК Винковци изгубили снагу и моћ због даљег уситњавања пољопривредног земљишта…

„На овај начин смо уситњавали наше пољопривредне производе, па смо дошли до тога да једно пољопривредно газдинство, у просеку, обрађује 4,5 хектара, док је у Аустрији то у просеку 40 хектара. Ми смо ишли на уситњавање, а они на комасацију, па данас бележе боље пољопривредне резултате од нас, имају развијенију пољопривреду од Хрватске, што је апсурдно, а извозе нам низ производа. Иста та Аустрија има око 600.000 хектара пољопривредног земљишта, док Хрватска има око 1,5 „Средства и подстицаји су такође деценијама били усмерени ка пољопривреди, а када су подстицаји почели да иду ка малим произвођачима, они су почели премало да улажу у производњу семена. Резултат свега овога је да Хрватска данас има најнижу продуктивност пољопривредних производа, па данас производимо мање по хектару него пре 20-30 година“, рекао је Новотни.

Илустрација: Пшеница у Хрватској није доброг квалитета, па морају да увозе и њу

Додаје да су се у међувремену технологија и потребе промениле, тако да Хрватска данас не производи пшеницу доброг квалитета за пекарске производе, већ је увози, док своју, која се користи за сточну храну, извози. Према његовим речима, недостаје и пољопривредно-прерађивачка индустрија, што би додатно повукло надоле примарну индустрију, па Хрватска данас нема фабрике тестенина, више сирева…

Економски и фискални разлози
Коментаришући катастрофалне резултате хрватске пољопривредне производње, универзитетски професор и бивши министар привреде у Влади Републике Хрватске Љубо Јурчић каже да све заправо полази од економских и фискалних разлога.

„Хрватска је 1993. године фиксирала курс куне, што је довело до тога да се у Хрватској не исплати ништа производити, па ни пољопривредне производе. Ради појашњења, Хрватска је фиксирала свој курс, али иако су трошкови расли и гомилали се, он је и даље остајао чврст и непромењен. На тај начин, увозни производи, укључујући и пољопривредне производе, постајали су јефтинији од хрватских производа, који су полако, али сигурно нестајали. Та одлука је нанела више штете хрватској економији и пољопривреди него ратна агресија и штета је што никада није преиспитана. Најгоре је што смо ушли у Европску унију и сада нема простора за поправку“, рекао је Јурчић.

Све је то, рекао је, један од разлога зашто пољопривредници не комасирају пољопривредно земљиште. Истиче да би пољопривредници желели сами да почну са консолидацијом својих газдинстава, али се на то не одлучују јер знају да се у Хрватској не исплати ништа производити.

„Убили“ смо Хрватску и блокирали је. Неки су је довели до тога да наши људи, јер овде ништа не вреди радити и производити, могу да раде само као конобари, али у ЕУ, где они иду, док код нас долазе, људи из сиромашних земаља света раде као конобари“, рекао је Јурчић.

Илустрација: Постоје и велики проблеми са доделом подстицаја

Када говоре о пољопривреди у Хрватској, стручњаци истичу низ нелогичности око доделе подстицаја, као и чињеницу да се врло често не проверава ко шта и колико производи на пољопривредном земљишту за које је добио подстицаје од државе. Истовремено, пољопривредне површине се смањују, које су некада пале са око 2,5 милиона хектара на око 1,5 милиона хектара. Ту је и чињеница да неколико стотина хиљада хектара пољопривредног земљишта није приведено у употребу, односно да је запуштено и да се на њему ништа не гаји.

Извор: https://balkans.aljazeera.net/teme/2025/5/25/ubili-smo-hrvatsku-nista-se-u-poljoprivredi-ne-isplati-proizvoditi