Хоће ли празни канали отерати НОН ГМО соју са њива?

Пољопривредници на северу Баната од овогодишњег рода не виде позитивну рачуницу. Климатске промене су толико непредвидиве да ратари тешко могу било шта да планирају
Не памти се да је жетва кукуруза икада завршена већ у августу (Фото Мирослава Обадић)
Изразито високе температуре и дуг период скоро тромесечне суше овог лета утицали су лоше на род свих ратарских култура на северу Војводине. На воћу и поврћу видљиве су пеге, спржена лисна маса, што је условило да сав принос и квалитет плода буде доведен у питање.

У лошем роду ратарских култура на северу Баната и Бачке, ипак, није све тако црно, упркос великој суши, каже за „Политику” Роберт Немеш, регионални представник Института за ратарство и повртарство из Новог Сада: Срећна околност је да су се формирање плодова, опрашивање и оплодња одвијали пре суше. Неки минимални род се остварио. Није добар, ни задовољавајући, али имамо бар нешто. Неповољне климатске прилике утицале су да пролећна култура као што је соја скоро нестане са њива на северу Војводине, а тај регион полако престаје да буде и идеалан терен за принос кукуруза.

Шећерна репа је страдала толико да је до 50 одсто неупотребљиво за прераду. Сунцокрет који је најтолерантнији на високе температуре више је погођен сушом у Севернобачком округу и упитно је да ли ће се даље сејати. Три месеца изразите суше довело је до тога да квалитет зрна буде изразито лош. На кукурузу су забележени велики напади инсеката, што је направило ,,отворену рану” подложну инфекцијама и обољењима – каже наш саговорник.

Вегетација је за све ратарске културе поранила месец дана, услед чега је и жетва завршена раније. Климатске промене су толико непредвидиве да ратари немају више по чему да се равнају. Пољопривредницима саветујем да рачунају просек приноса у протеклих пет година и да га поделе са пет, како би имали са чим да пореде и планирају даљи рад – препоручује Немеш. У ланцу пољопривреде оштећена је још једна карика. Због лошег рода ратарских култура, велики проблем имају сточарске и говедарске фарме, јер је производња кабасте сточне хране десеткована. Пред пољопривредницима су велика искушења и прекретнице у будућности: увођење биљака нетипичних за север Војводине, као што је просо, и сејање искључиво јесењих култура: пшенице, јечма ража, овса и уљане репице. На њима је да одлуче.

Не памти се да је жетва кукуруза икада завршена још у августу, па су са 1. септембром ратари у Кикинди ставили тачку на овогодишњи род. Пољопривредник Јовица Петров каже да је суша узела данак и десетковала све ратарске културе на више од 70 одсто приноса. Приноси уљане репице и сунцокрета били су 1.100 килограма по јутру, јечам и пшеница три тоне, а жетва кукуруза приведена је крају са 2,5 тона по хектару – каже Петров.

Пољопривредници на северу Баната од овогодишњег рода не виде позитивну рачуницу. Тешко је да се било шта планира, а климатске промене су евидентне.Рецимо, цена сунцокрета је 45 динара. На ову производњу и утицај суше приноси су такви да немамо да покријемо трошкове закупа земље, семена, ђубрива, нафте и хемијских третмана. Исти случај је и са кукурузом. Од 2,5 тона по хектару, само око 130.000 динара је наш улог, плус све остало – објашњава Петров.

Мита Ћурчин из Кикинде наводи да је проблем настао у претходних четири-пет година. Ратари губе вољу за рад, па размишљају да се оријентишу на неке друге послове. Приноси нису били никада гори. Земљорадници су дали максимум, укључили смо доста технологију и знање, али је очигледно да то није довољно. Ове године посејао сам јечам, пшеницу, сунцокрет, кукуруз и уљану репицу. Ни са једном од тих култура нисмо остварили принос да имамо неки профит и у крајњем случају да преживимо годину – каже Ћурчин.

Једно од решења пољопривредници у Кикинди виде у коришћењу канала за наводњавање који су празни. На северу Баната по целом атару ископани су још у доба Марије Терезије, а да би се поново привели намени, потребна је потпора надлежних. У доба велике суше можда бар овај предлог уроди плодом.

Извор: ПОЛИТИКА