Хладна зима “обећава” родну годину, воћари се плаше само једнога

Ова сезона могла би да буде изузетно добра за воћарски сектор, будући да је зима била дуго са ниским температурама и снежним падавинама.

Такође, код главних воћних врста изостало је рано цветање, што је протеклих десетак година постало уобичајена појава у Србији услед све израженијих климатских промена, каже за „Политику” професор Зоран Кесеровић с Пољопривредног факултета у Новом Саду.

– Било је снега и ниских температура, што је успорило вегетацију, а има и довољно зимске влаге, за разлику од прошле две године када смо у јануару и фебруару имали и више од 20 степени Целзијуса – истиче Кесеровић и додаје да је у нашој земљи почело само цветање дрена, следе виноградске брескве и џанарика. Како објашњава, у спорадичним случајевима цветају и ране сорте кајсије у близини Дунава, али оне се у главном налазе у такозваној фази ружичастог балона.

– Имамо хладне ноћи које успоравају вегетацију, али никад се не зна када може да се преокрене. Воћари треба да се припреме, јер су за биљке ниске температуре најопасније у фази прецветавања. Ако се појаве већи плодови, мраз не може значајно да умањи род већ само да га оштети – каже он.

Иначе, рано цветање може бити велики проблем и за воћаре и целокупну пољопривреду, јер је за овај сектор потребно да зима потраје, будући да биљке тада касније крећу са цветањем.

У супротном се јављају карактеристичне болести и штеточине које зима није уништила, као и додатни погубни утицаји пролећног мраза на засаде ако вегетација порани.

Илустрација: Ове зиме било је снега што прија воћу, па су прогнозе за сада добре осим ако не удари пролећни мраз

Кесеровић напомиње да се у случају пролећног мраза код нас углавном примењују паљење гума, пиљевина или распоређивање бала од сена у воћњацима. Изузетно ефикасни су и антифрост системи какве има мали број професионалних засада у Србији. Према његовим речима, у последњих 20 година понављали су се периоди да у јануару и фебруару буду топли дани, па отуда и рано цветање.

– Кајсија и бреска су најосетљивије, а најотпорнија вишња и јабука. Температуре у минусу, у фази цветања и прецветавања, могу да униште и 90 одсто воћа уколико температура буде испод минус три и четири степена – објашњава наш саговорник који је и раније истицао да је у таквим годинама вероватноћа да неће доћи до измрзавања свега пет одсто, а у 95 одсто случајева појављује се пролећни мраз.

Пре две године забележено је најраније цветање воћа у последње три деценије. Воће је цветало кад му време није, половином фебруара, а потом се убрзо обистинило страховање воћара да би први пролећни пролећни мраз могао да опустоши род и на крају доведе до раста цена воћа. Крајем марта 2024, у појединим крајевима земље, температура се спуштала и до шест степени испод нуле, што је је било погубно за засаде, посебно кајсије.

– Има потенцијала и имам осећај да ће ово бити изузетно родна година. Али никад се не зна и морамо бити обазриви – истиче професор Зоран Кесеровић.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/736874/posle-hladne-zime-ocekuje-se-rodna-godina-u-vocarstvu