У сусрет 8. марту – каква је производња цвећа у Србији

Произвођачи и продавци цвећа ужурбано се припремају за 8. март, када трговина и промет значајно расту.

Засејане површине под цвећем и украсним биљем у Србији износе око 550 хекатра, према подацима Републичког завода за статистику. Ипак, незванично, оне су знатно веће.“Плантажна производња се одвија на површини од око 700 хекатара, мада су званични подаци доста мањи, што указује на значајну производњу у сивој зони. Најзначајнији региони за производњу и узгој цвећа у Србији су у Војводини, на северу земље, на граници са Мађарском, затим околина Шапца, западно од Београда, област Љига, Трстеника и Крушевца, Сремчице, Велике Дренове..,”, каже за Бизнис.рс Даница Мићановић, научни саветник Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС).

Према њеним речима, Србија има добре услове за плантажну производњу цвећа и украсног биља, услед повољних климатских фактора и дужине вегетационог периода, што указује на потенцијале за унапређење ове привредне гране.

“Површине под цвећем на отвореном и у стакленицима имају тренд раста, али су неопходни додатни подстицаји државе, модернизација производње, набавка нових машина и опреме, односно техничка и технолошка модернизација, што би директно утицала на повећање обима производње и производног асортимана и довело и до отварања нових радних места и повећања продуктивности рада у овој високо интензивној области пољопривредне производње”, оцењује Мићановић.

Илустрација: Србија и југ Франсцуске имају најбоље услове за узгој ружа

Према оценама европских стручњака, Србија и југ Француске су најбоља поднебља у Европи за гајење ружа, јер имају скоро идентичну микроклиму, број сунчаних дана и квалитет земљишта.

“На основу тих фактора Србија би могла да производи задовољавајуће количине ружа за сопствено тржиште, а не да издваја знатна средства за увоз цвећа”, наводи она.

Инвестиције у производњу захтевају доста новца
Узгајање цвећа је уносан посао, али тражи велика улагања. Како за Бизнис.рс наводи Милан Топаловић, власник расадника Топаловић из Липолиста, за руже и мали бизнис на око три ара неопходно је 2.000 садница. Ако се узме у обзир да се једна садница кошта један евро то је 2.000 евра. И техника захтева улагања, па се за неопходну пумпу мора издвојити око 4.000 евра.

“У првој години имамо око 15.000 цветова и око 20 центи по цвету, што је приход од 3.000 евра, а већ у другој 6.000 евра, с тим да се приходује наредних пет година”, наводи Топаловић.

Са друге стране, гајење божура захтева знатно већа улагања, па је по хектару неопходно уложити око 55.000 евра.

“За луковице је потребно 28.000 евра, заливни систем 13.000 евра, за сетву је неопходно уложити 3.000 евра јер се ради ручно у јесен, ђубриво је на годишњем нивоу 1.000 евра, а ту су и анализе земљишта, нега ако је потребна, док се изданци сваке године скидају машински, а машина кошта 8.000 евра. На транспорт одлази 2.500 евра, док су прерада и паковање седам центи по биљци, а по хектару имамо 100.000 биљака”, каже за Бизнис.рс Јани Бакош из компаније Божур dream доо.

Илустрација: За производњу цвећа потребна су велика улагања

Када је реч о приходима, он напомиње да ова производња доноси приходе наредних десет година и то 25.000 евра по хектару.

“Након тога се резнице могу продати, или подићи нови засад на два хектара. Тако да је од тога повраћај око 1/3 уложеног новца”

Колико износи спољнотрговинска размена?
Према подацима Привредне коморе Србије, тренд потрошње цвећа у свету и Србији је у успону. Потрошња расте по годишњој стопи од око 20 одсто, уз промет преко 330 милијарди евра на светском, и око 43 милиона евра на домаћем тржишту.

“Вредност спољнотрговинске размене цвећа и другог украсног биља у 2024. године износила је 43 милиона евра (13,4 хиљаде тона) од чега је вредност извоза износила 6,1 милиона евра (2,3 хиљада тона), а вредност увоза 36,9 милиона евра (11,1 хиљаду тона)”, каже Мићановић.

Најзначајније извозно тржиште цвећа и украсног биља је Европска унија са 45 одсто удела у вредности од 2,74 милиона евра, затим Царинска унија са 32 одсто или 1,97 милиона евра, земље ЦЕФТА са 17 одсто и 1,1 милиона евра, док остале земље учествују са шест одсто (284.000 евра).

Највеће учешће у извозу за 2024. годину има група живо цвеће са 56 одсто (око 3,4 милиона евра). У прошлој години најзначајније је било тржиште Холандије са 480.000 евра, Пољске 408.000, Белорусије 388.000, Црне Горе 388.000, Босне и Херцеговине 297.000 и Велике Британије 179.000 евра. Највише извозимо руже, калемљене или некалемљене, за садњу, али их и увозимо из Кеније, Етиопије, Холандије…

Илустрација: Највише цвећа увозимо из Холандије

Према подацима Привредне коморе Србије, најзначајније увозно тржиште цвећа и украсног биља за Србију је ЕУ са 76 одсто удела у вредности од 28,2 милиона евра. Највећи удео у увозу имају Холандија, Италија, Немачка и Словенија.

Увоз из осталих земаља – Кеније, Етиопије, Еквадора и Кине у 2024. години је био око 23 одсто, са око 8,34 милиона евра.

Највеће учешће у увозу цвећа и украсног биља има група садни материјал 37 одсто укупног увоза (13,9 милиона евра), од чега увоз из Холандије чини 8,8 милиона евра и то углавном собних биљака и орхидаја, зумбула, нарциса и лала.

Извор: https://biznis.rs/vesti/proizvodnja-cveca-unosan-posao-koji-trazi-velika-ulaganja/