У овом селу прави се најстарија права шљивовица

Прво теренско истраживање научника и истраживача Катедре за антропологију и етнологију Филозофског факултета спроводи у селима око Бајине Баште.

Главни циљ истраживања “Традиционална породична производња ракије део културног идентитета Бајине Баште” је да се, на научним темељима, испитају чињенице о томе како је производња ракије, пре свега шљивовице постала обичај, породична традиција, како су се преносила знања, вештине, умеће, породичне вредности са генерације на генерацију, како је тај обичај и породична вредност све више растао.

Освојили све могуће награде
Установљено је да породица Богдановић, пореклом из Криваје, а која данас у Костојевићима производи Стару Соколову, то ради најдуже.

Иако је, у историји Соколског краја било још покушаја да се са породичне производње крене у освајање тржишта, Стара Соколова је најдаље отишла.

У тридесет година свог постојања освојили су све могуће награде, а пре мање од месец дана и четири највеће награде на америчком тржишту УСА ратингс 2025 и награду за најбољу воћну ракију.

“Соколски крај и села Бајине Баште су богом дана за производњу шљивовице и ракије. У Соколском крају расте за ракију најбоља шљива, али ту живе и потомци оних који су крајем почетком 19. века кренули да саде шљиву и производе ракију. Тако је и мој наврв деда Саво Богановић то започео, а тако је и након њега то чинило још шест генерација Богдановића”, рекао је за РИНУ Радисав Богдановић, оснивач Старе Соколове, која ове године слави 30 година од почетка рада.

Културно добро
УНЕСЦО је пре нешто више од две и по године прогласио традиционалну производњу ракије светским нематеријалним културним наслеђем и може се слободно рећи да је ракија културно добро. Председник општине Бајина Башта Миленко Ордагић истакао је значај овог пројекта за развој туризма у Бајиној Башти.

“Производња ракије је део културног идентитета Бајине Баште, зато ће Општина и Туристичка организација бити носиоци више активности у промоцији ове културне вредности Бајине Баште”, рекао је на сусрету са новинарима у Костојевићима, Миленко Ордагић, председник општине Бајина Башта.

Илустрација: Ову ракију су оцењивали начници за антропологију и етнологију

Др Невена Милановић Минић и др Богдан Дражета, са Катедре за антропологију и етнологију, Филозофског факултета су истакли да ће у истраживању које спроводе, испитаници бити чланови породица који најдуже производе ракију, пре свих, шљивовицу.

Уз ракију и приче
“Један од циљева истраживања је да се антрополошким методама испричају и наративи, приче о старим предметима који су служили, можда и служе још, у производњи ракије, истакла је др Невена Милановић – Минић.

Ово истраживање је део ширег пројекта који има крајњи циљ да у Етнографском музеју у октобру 2026. има изложбу о традиционалној производњи ракије у Србији.

“Тако да ћемо на Изложби представити и много наратива и прича које ћемо пронаћи током истраживања за сваки стари предмет који ће бити изложен у Музеју”, рекао је директор Пројекта др Предраг Вујовић из П.Р.А.

Извор: https://biznis.kurir.rs/info-biz/9787950/u-selu-krivaja-pravi-se-najstarija-cista-sljivovica