У каквом су стању усеви и чему се надају ратари

Кукуруз не само што лоше изгледа већ ће и род, ако будемо имали среће, бити само преполовљен. То кажем јер ће бити парцела у које неће бити ни потребе улазити, осим да се покупи силажа, прогнозира за „Политику” Драган Јованов, искусни ратар из Црепаје.

„Краљ поља” је и ове сезоне најзаступљенија култура на овом терену и према подацима Развојно-истраживачког института „Тамиш” Панчево, заузима око 50 посто површина, односно 68.500 хектара ораница у атарима Алибунара, Панчева, Опова и Ковачице, којој припада и Црепаја. Искусни ратар, па и председник месне заједнице, која је ту за пољопривредне произвођаче, додаје да ће штета бити велика.

Проблем је, као и свуда, суша. Овде је кише било у два-три наврата, по један дан, и све у свему, усеви су за два месеца добили укупно 100 литара кише по квадратном метру, што ни изблиза није довољно. Додатна потешкоћа је што су падавине биле неравномерне, па је и стање на терену шарено – од парцела где је све „изгорело” до оних где се на око све зелени, али због екстремно високих температура оплодња биљака није завршена до краја.

„Клипови су мали и фали им половина зрна, тако да ћемо бити задовољни ако принос добаци максимално до четири тоне по хектару. То је јако мало, или ако боље звучи, род је преполовљен, јер смо рецимо прошлог лета имали просечан принос од око осам тона, а знали смо, у своје време, да обарамо рекорде са преко 10 тона по хектару”, објашњава Јованов невеселу ситуацију у атару Црепаје, где већина земљишта припада првој класи и важи за једну од најбољих у региону јужног Баната.

„Кукурузу ништа не може да помогне. Ни последња киша, ни најављене нешто ниже температуре, јер кад биљка у доњој зони подгори, а има и парцела где су се готово скроз осушиле, није у стању да узима влагу из земље. Овде код нас нешто боље стање је у деловима атара и парцелама које су у удолинама и поред канала”, објашњава наш саговорник.

Илустрација: Суша не прија ни сунцокрету који се повија супротно од сунца

Екстремне временске прилике, које прате ратарски део Баната, учиниле су да су и друге културе почеле „чудно да се понашају”, додаје Јованов. Наиме, када то каже мисли на топлољубиви сунцокрет, који у четири општине региона заузима нешто више од 36.000 хектара.

„У борби са температурама и јаром сунцокрет се више не окреће ка сунцу него главице повија у супротном смеру и увија листове како би сачувао влагу и преживео. Па и поред тога, са њим ћемо још и набоље проћи, јер он, поред шећерне репе, најбоље подноси сушне услове. Род ће вероватно бити просечан, око четири тоне по хектару и то је то, али је зато са сојом стање најгоре. Она добро изгледа и зелени се, али нема махуна, јер чим формира цвет, он одмах отпадне. Тако се биљка штити како би преживела недостатак влаге, али зато не доноси род”, објашњава Црепајац Драган Јованов.

Стручњаци додају да је висину штета у ратарској производњи у овом тренутку немогуће проценити, јер период неповољних услова још увек траје. Једино што је сигурно је да ће оне бити велике. Поред значајног смањења приноса ратарских култура, важно је напоменути да ће доћи и до умањења квалитета производа, нарочито кукуруза и шећерне репе.

Оно што овдашњи ратари пак истичу као светлу тачку актуелне сезоне ратарења су субвенције које даје држава, и то основне у висини од 18.000 по хектару и још 17.000 динара подстицаја за коришћење сертификованог семена.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/690274/usevima-ni-kisa-nece-pomoci