Уљаре ћуте – од цене сунцокрета зависи колико ће коштати уље

У Србији је у току жетва сунцокрета, а за произвођаче ове уљарице тренутно најважније питање јесте колико ће уљаре бити спремне да плате за зрно новог рода. Та информација ништа мање није важна ни за потрошаче јер ће од ње зависити и колико ће зејтин коштати већ од јесени. Подсетимо, на пресеку године у октобру уљаре обично формирају ценовнике на основу цене набавке сировине, која чини око 80 одсто удела у укупним трошковима.

Уље које се тренутно продаје у радњама произведено је од сунцокрета из прошлогодишњег откупа. Цене у малопродаји варирају од 170 до готово 200 динара. Како се може видети у београдским продавницама, јефтинији је зејтин приватних трговачких марки, а поједини трговци су због уредбе о ограничавању маржи кориговали ценовнике за неколико динара.

Наговештаји с продуктне берзе, али и дешавања на откупном тржишту указују да ће цена сунцокрета бити већа него прошлогодишња.

– На тржишту сунцокрета још се не бележе веће количине оперативне робе. Како је протекла недеља одмицала на страни тражње, цена је била у порасту. Због слабе понуде закључен је само један берзански уговор по цени од 53 динара за килограм (453 евра по тони) без ПДВ-а показујући раст цене од 1,75 одсто – наводи се у последњем недељном извештају Продуктне берзе из Новог Сада.

Незваничне информације са тржишта јесу да ће уљаре које послују у Србији ратарима наводно понудити 450 евра по тони. За сада је ово на нивоу спекулација јер се произвођачи нису званично оглашавали, док се на откупним местима цена сунцокрета креће од 45 до 54 динара по килограму.

Цена сунцокрета за род 2024. године била је у распону од 42,73 динара за килограм (без ПДВ-а) у првом спот уговору, закључно са 47,63 динара (са ПДВ-ом) крајем августа прошле године. У 2023. цена је била око 40 динара са ПДВ-ом, а 2022. године знатно виша– око 73 динара.

Прве информације са терена показују да се приноси знатно разликују практично некада и на две парцеле које се граниче, а не само у деловима државе. Без обзира на сушу, којом је погођена и ова култура, и то што ће га бити мање него прошле сезоне, стручњаци очекују да ће уља и сунцокрета бити довољно и за домаће потребе и за извоз.

Илустрација: Жетва сунцокрета је у пуном јеку, али се још увек не за откупна цена за зрно новог рода

Владимир Миклич из новосадског Института за ратарство и повртарство рекао је за новосадски „Дневник” да разлике у приносима нису само последица сушне и тропске климе, већ и начина гајења. Како је објаснио, тип земљишта, примена агротехнике, избор хибрида и рок сетве показали су се као кључни фактори у овогодишњој жетви. Он је подсетио да је Србија донедавно имала национални просек од три тоне по хектару, чиме је била у самом европском врху, док је и садашњи просек од 2,6–2,7 тона конкурентан у светским оквирима.

Лист наводи како се ратари надају да ће цена сунцокрета достићи најмање 55–60 динара, што би уз субвенције од 18.000 динара по хектару обезбедило исплативост, док они са приносом испод две тоне ни са вишом ценом неће моћи да покрију трошкове.

Економиста Петар Јовичић с портала „Агроинфонет” наводи да су уљарице добитна комбинација за ратаре у овој сезони, а приноси сунцокрета су разочарали ратаре на европском тржишту. Први извештаји доносе приносе за 20–25 одсто ниже него прошлог лета.

-Тражња за биљним уљима расте и то ће донети боље вести за ратаре и прерађиваче – наводи Јовичић. Као пример нових дешавања на тржишту истакао је да ће Турска од 1. октобра увести ниже царине за увоз сировог сунцокретовог уља – са 36 одсто на 30, као и на сунцокретово зрно, са 20 одсто на 12.

Жетва сунцокрета од 1,35 милиона тона није довољна за домаће прерађивачке капацитете, а све ово ће се одразити и на цене сунцокрета у Украјини и Русији које су велики извозници.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/695804/od-cene-suncokreta-zavisi-koliko-ce-da-kosta-ulje-od-jeseni