English
French
German
Italian
Српска пољопривреда ове јесени бележи рекордан интерес за сетву уљане репице, културе која све више постаје један од најсигурнијих избора за ратаре. Површине под овом уљарицом значајно су повећане, а већ на почетку жетве цена откупа достиже 57 динара по килограму, што пољопривредницима улива додатну сигурност и оптимизам.
Уљана репица последњих година бележи константан раст популарности. Разлози су јасни – стабилна тражња на домаћем и иностраном тржишту, широка примена у индустрији уља, сточне хране и биогорива, као и агротехничке предности. Осим економске добити, сетва уљане репице побољшава структуру земљишта и оставља добре предуслове за наредне културе, попут пшенице или кукуруза.
Цена од 57 динара по килограму сматра се веома подстицајном, посебно ако се има у виду да је трошак производње уљане репице нижи у односу на неке друге индустријске културе. Пољопривредници рачунају да ће и ове сезоне постићи стабилне приносе од 3 до 4 тоне по хектару, што у комбинацији са тренутном ценом значи добру зараду.
Према проценама агроекономиста, ако се одржи позитиван тренд на светском тржишту биљних уља, уљана репица би у наредним годинама могла да постане једна од водећих култура у структури сетве у Србији.
Србија већ има искуства у извозу уљане репице на тржишта Европске уније, где је потражња за биогоривом у порасту. Репица се у ЕУ све више користи у производњи биодизела, па је за домаће ратаре ово сигурно тржиште са дугорочним потенцијалом.
Ипак, стручњаци упозоравају да сетва и гајење уљане репице захтевају пажљиво испланирану агротехнику – од избора хибрида до правилне заштите од штеточина. Климатски ризици, попут пролећних суша и јесењих мразева, остају фактор који може утицати на принос.
Упркос томе, све већи број пољопривредника у Србији одлучује се да управо уљану репицу уврсти као један од стубова своје производње. Стабилна цена, могућност сигурног пласмана и све већа потреба тржишта за овом културом чине је „мирисом зараде“ на српским њивама.
Извор: Дневник
Serbian