Утицај пестицида на микрофлору земљишта

Микрофлора земљишта је значајни саставни и функционални део земљишта. Број микроорганизама у њему је веома велики. Посебно су бројне бактерије са садржајем од једног милиона до једне милијарде у једном граму земље. После бактерија у њему су присутне и разне врсте фитопатогених и осталих врста гљива, алги и сл. Сматра се да се у земљишту, зависно од типа, налази од 1000 до 3000 разних врста микроорганизама. Установљено је да микробиолошка биомаса земљишта може да износи и до 0,7 тона суве материје по хектару обрадиве површине. У тој маси гљиве су, учешћем од 60 до 90 процената најзаступљеније.

Размена материја или биолошки процеси које иницирају и развијају њихови међусобни односи могу бити индиферентни, синергистички или антагонистички. Динамика тих процеса је условљена бројним факторима средине биолошке и абиолошке природе. Један део земљишне микрофлоре ( гљиве и бактерије најчешће) може бити фитопатоген, док је значајан део земљишне микрофлоре користан и од примарног значаја за живот и развој гајених биљака. Међу њима су најзначајније нитрификационе бактерије микоризе и ризосфере у земљишту. Осим тога, од значаја је и улога микроорганизама у разградњи органских материја биљног и животињског порекла у земљишту. Они такође учествују у разградњи хемијских супстанци и загађивача у земљишту, а у знатној мери и у одржавању плодности земљишта и у стварању одређене равнотеже биолошких и абиолошких фактора агробиоценозе.

Илустрација: Већина пестицида који се данас користе у фитомедицини сматрају се нетоксичним за земљиште

Земљишна микрофлора поседује и значајну способност регенерације плодности земљишта и стварање, са агроеколошког становишта, потребне равнотеже у њему у условима стресних стања, проузрокованим осцилацијама у висини температуре, влажности и киселости земљишта, интензивности његове обраде, степена фертилизације као и заступљености и разноврсности примене пестицида.

У земљиште пестициди доспевају, ради сузбијања проузроковача болести биљака, штетних инсеката или ради сузбијања корова. Узевши у обзир њихову специфичност, већина пестицида који се данас користе у фитомедицини, сматрају се нетоксичним за земљишну микрофлору. Изузетак су пестициди који су намењени за сузбијање фитопатогене микрофлоре у земљишту, мада су њиховом употребом, забележени, не само једном и стимулативни утицаји коришћених хемијских супстанци на микофлору земљишта. Јер, слабљењем учешћа фитопатогене микрофлоре земљишта, деловањем специфичних, и мање селективних фунгицида, повећава се у одређеној сразмери и простор за активност и експанзију антагонистичке микрофлоре у земљишту.

Дуготрајна употреба пестицида може довести до развоја отпорности међу микроорганизмима, што може отежати контролу штеточина и болести.

У закључку, утицај пестицида на микрофлору земљишта је комплексан и захтева пажљиво разматрање. Одржавање равнотеже у екосистемима земљишта кључно је за одрживу пољопривреду. Стога је важно истраживати алтернативне методе заштите биља које би могле минимизовати негативне ефекте пестицида и подржати здравље земљишта.

Сандра Милетаковић, дипл.инж. ПССС Крушевац

Извор: ПССС